Рођен 30. aвгуста 1950, године у Крњеву код Смедерева. Након тога отац Момир, иначе рођени Смедеревац са супругом Лепосавом, ћерком Слободанком и сином Миланом враћа се у свј родни град Смедерево. Милан завршава основну и техничку школу у Смедереву и као машински техничар почиње са радом у Железари на пословима изградње Хладне Ваљаонице. Школовање наставља као ванредни студент у Зрењанину, при универзитету Нови Сад и ту дипломира на теми Мотори са унутрашњим сагоревањем. Надаље наставља са студијама у Нишу. Као машински инжењер у Жељезари одлази на усавршавање у западну Немачку ради припреме за изградњу Топле ваљаонице.

Након пуштања у рад Топле ваљаонице укључује се на пословима одржавања машина, а затим прелази на тзв.„Јапанске Маказе“. Тамо са својим тимом врши пуштање у рад маказа за попречно сечење траке а затим и тзв. Слитер за уздужно сечење траке. Као руководилац одржавања у погону попречног и уздужног сечења лима 1988. године завршава каријеру у Жељезари Смедерево.

У жељи за учењем и за стицањем ширег знања, Милан одлучује да своју каријеру настави у иностранству. Указује му се понуда да као конструктор настави са радом у Линцу - Аустрија што он то и прихвата. У Бечу упознаје своју садашњу супругу и ту оснива свој биро за машинско пројектовање и конструисање. Године 2015. успешно завршава радну каријеру и одлази у пензију. Данас се активно бави очувању историје и културе града Смедерева.