Најстарији календар на свету

[This Text in English] Немојмо се заваравати — живимо у репресивној хијерархијској политичкој матрици која фалсификује историју. И у томе је врло ефикасна. У стању је да сакрије чак и оно што вам се вековима налази пред очима…

Ово је Мали град древне Смедеревске тврђаве. Цитадела. Двор деспота Ђурђа Бранковића, чија је изградња завршена 1430. године.

Фото: lighteye

Запис о изградњи Тврђаве изведен је у византијском стилу, црвеном опеком на највишој кули Малог града. На плану Смедеревске тврђаве, та кула налази се тачно изнад броја 11:

Фото: lighteye

Да приђемо још мало ближе и видимо шта то на кули пише:

Фото: lighteye

Још увек није сасвим јасно. Појачаћемо боје како би натпис био уочљивији:

Фото: lighteye

Али гле! Ту се уопште не помиње 1430. година! Ту пише нешто сасвим друго:

Превод са језика којим су Срби говорили пре језичке реформе гласи овако:

„Христу Богу благоверни деспот Ђурађ, господар Србљем и поморју зетском. Наредбом његовом сазида се овај град у години 6938“

6938 !

Ако је 6938. била 1430, онда се Косовска битка одиграла 6897. године… онда је 2019. заправо 7527. година! Замислите само, календар старији од сумерског клинастог писма! Према том календару, године се броје од Великог потопа, који се по предању десио 5508 година пре Христосовог рођења. Његов настанак датира у доба Винчанске културе, која је заправо изворишна цивилизација свих Словена, и чије је писмо ћирилично, онако како је научно доказао професор палеолингвистике Радивоје Пешић. У прилог томе говоре открића докумената да се време мерило готово идентичним календаром и на територијама данашње Бугарске и Украјине.

На територији Србије, тај древни календар био је у употреби, дакле, и пошто је Свети Сава написао Законоправило (први Устав Српске православне цркве, 1219. године, односно 6727) у коме је, поред осталог, озваничио и српски народни календар, променивши међутим народне називе месеца онима из грегоријанског календара. Како су се месеци називали у народу?

У словенским земљама народски називи месеца очевидно су слични, али јављају се одступања услед различитих климатских услова. На пример, пошто липа цвета месец дана раније на југу него на северу Европе, Хрватима је липањ јун, а Пољацима јул.

Календар је разликовао два годишња доба — лето, период бујања вегетације („од Ђурђева до Митрова дана“), и зиму, период замирања природе, од почетка новембра до почетка маја.

Као поређење, документовани календари — дакле не претпоставке да би нешто могло бити календар — који су коришћени у другим деловима света након нашег, по старости иду овим редом:

Најстарији сачувани документи на којима су види употреба овог календара јесу Студенички типик из 1195. (тј. 6703. године) и Kарејски типик Светог Саве из 1199. (или 6707.) године.

Међутим, најупечатљивији документ пред очима читавог света, свакако је кула у Тврђави тада престоног српског града Смедерева.