Дејан Радовановић археолог
Директор Регионалног завода за заштиту
споменика културе Смедерево
Заборављена шума - Шалиначки луг
У нашој непосредној близини за опстанак се бори Шалиначки луг. заборављена шума храста лужњака и пољског Јасена. За његову заштиту и обнову потребни су време, љубав и стрпљење. Дубоко уверени да једино чиста дечија. душа и бистар ум још могу да помогну овој столетној шуми, која пред нашим очима убрзано нестаје, одлучили смо да се за помоћ обратимо управо нашој деци.
Као спону са децом, припремили смо изложбу и каталог, који на прегледан начин, у пет сажетих целина, приказују ово значајно природно добро. Поред основних података о Лугу, његовом положају, прошлости и вредностима, осврнули смо се и на храст као врсту, која је одувек имала важну улогу у нашем животу. Посебна пажња је посвећена његовој угрожености и могућим решењима за обнову и развој
Изложбућемо за почетак представити у свим школама смедеревског краја. Упоредо ће најзаинтересованији ученици моћи да погледају филм „Чудна шума" о Шалиначком лугу и да учествују у еколошким радионицама, како бисмо се међусобно упознали и посаветовали шта и како даље радити.
Некада су наши заједнички преци бринули о дрвећу, поштовали га и волели, мада нису ни чули за екологију, биодиверзитет и рециклажу. Међутим, временом смо, вођени материјалним интересима, немилосрдно уништавали шуме и довели до свеопштег загађења природе. Искрено се надамо да можемо, учећи од своје деце, да заједнички пронађемо право решење за заштиту и обнављање Шалиначког луга, али и да се прихватајући личну одговорност учимо другачијем односу према природи.
Споменик природе Шалиначки луг се налази у пространој равници Годоминског. поља, насталој наплавинама Велике Мораве, у подручју њеног ушћа у Дунав. Непосредно га окружују насеља Шалинац и Кулич, а у широком луку и некадашња окука (меандар) Велике Мораве, која је данас мртваја. Од ушћа је удаљен 3 км, а од града Смедерева 7км.
Представља високу, скоро једнодобну, чисту састојину, коју чини нешто више од (Егахтиз апдизШоћив). Обухватају површину од 19 хектара, а њихова старост се. процењује у распону од 200 до 300 година.
Приликом последњег мерења, 1984. године, храстови су имали следеће средње вредности: висина стабла 17,58 т; пречник крошње 15,43 гт; обим дебла 4,14 гп и пречник дебла 1,32 г. Посебно импрасивно делују поједини горостасни примерци, кој достижу висину од преко 25 м и пречник дебла већи од 2 м.
Регистровано је 119 биљних врста, али углавном несвојствених за шуме храста лужњака, чему су допринеле дугогодишње негативне људске активности.
У оквирима природног добра утврђено је и присуство 19 врста птица, од којих су као природна реткост заштићене: бела рода, своска ласта и вуга.
Шалиначки луг је први пут стављен под заштиту државе, као строги природни резерват, 1971. године, Решењем Скупштино општино Смодорово. Значајну улогу У покретању ове иницијативе имали су мештани Шалинца. Тада је на заштићеној површини регистровано 306 храстова лужњака и пет стабала пољског јасена. О Лугу је као корисник земљишта бринуо Пољопривредни комбинат „Годомин"
Прва опсежна, биолошка истраживања Шалиначког луга и обележавање стабала спровели су 13 година касније, 1984. године, стручњаци за пејзажну архитектуру, београдског Шумарског факултета. Том приликом регистрована су 302 храста лужњака, док пољског јасена већ тада више није било.
У оквиру рада на ревизији, Завод за заштиту природе Србије, сачинио је 2005. године Студију - Предлог за заштиту Споменика природе „Шалиначки луг" као значајног природног добра и тада забележио 222 стабла храста лужњака.
Привремени орган Општине Смедерево је 2007. године донео Одлуку, којом се. Шалиначки луг ставља под заштиту као Споменик природе – ботанички и сврстава У ! категорију заштите, као значајно природно добро. На читавој заштићеној површини установљен је режим заштите |! степена. Истовремено је на предлог Завода, за стараоца над природним добром одрођено Удружење за неговање природне и културне баштине „Храст" из Смедерева.
