др Славко В. Домазет
Променада старог Смедерева
Смедерево, 1994.

ХОТЕЛ "ЛАФ"

          Смедерево је у прошлом веку било велики извозни центар преко кога су пољопривредни производи путовали воденим путем и продавани у иностранству. Цео живот вароши у време извозне сезоне селио се на обале Дунава. До њега се долазило главном улицом која под благим луком улази у центар. Тако је улица била "крива", па је остала прича стара више од века зашто је то било тако. Прича каже да су у време кад се просецала та, и друге улице, на положају у Смедереву била два кума, па је један кум, сигурно онај "јачи" све учинио да "искриви" улицу да онај други не би могао из центра да гледа лађу како долази на пристаниште! Друга прича, чини се, реалнија, каже да је улица искривљена у време кад је лако могла да буде права као стрела – због ветра северца, или како се друкчије звао "маџарац", који је одувек јако дувао па је ледио понекад Дунав.

          На обалама Дунава било је све док не захладни врло живо. Ту је била рибља пијаца – Јалија са много рибара који су потрошаче снабдевали свежом рибом, коју су уловљену чували у специјалним малим баркама, избушеним на више страна, тако да је вода протицала кроз њих. Тако је риба у свако доба дана била свежа! Жив саобраћај условио је да на пристаништу буду три штека за пристајање путничких и теретних бродова трију агенција: Српског бродарског лруштва, затим Аустријског и на крају Мађарског. Уз пристаниште биле су и агенције сва три бродарска друштва. Зато је у Смелереву било доста трговаца, страних трговачких агената и представника, па је требало за њих обезбедити смештај.

          То је био разлог што је познати трговац сољу Раша Здравковић, звани "Камараш", подигао у Смедереву у близини пристаништа (на углу данашњих улица Деспота Ђурђа и Немањине) хотел "Лаф". Он је постојао скоро пола века (све до 1915. године када је тешко оштећен у аустроугарском бомбардовању Смедерева) и за то време је одиграо значајну улогу у привредном и друштвеном животу Смедерева. Захваљујући, поред осталог, и њему, име Смедерева је обишло све важније трговинске центре у Европи. Наиме, хотел "Лаф", модерно опремљен, рекламиран је у туристичким водичима у Европи и препоручиван пословном свету.

        Како је хотел "Лаф" изгледао, то није тајна само малом броју најстаријих Смедереваца, који га се сећају из ране младости и који су са родитељима тамо одлазили. О томе хотелу пронађен је цртеж – вињета на облигацији о дугу из 1893. године.¹

          Хотел и кафана "Лаф" остављали су утисак на посматрача и госта. На фасади зграде, више улаза, била је бела фигура лава (или како се онда говорило: лафа) који лежи главом окренутом према пристаништу. Између зграде и пристаништа био је парк, а у њему зеленило: два реда кестена, клупе, стазе ... Посетиоце су у "Лафу" чекали јеловници са богатим избором хране, новине на нашем и више европских језика. Новине су биле на штаповима – рамовима са дршком – да би се лакше и прегледније користиле. Између многих пића било је једно које је нестало давно: м е л а н ж (пола кафа, пола млеко). У "Лафу", који је имао фирму ћирилицом и латиницом (на немачком), с вечери би свирала музика, гостовала су позоришта, давале се прве биоскопске представе у Смедереву. Били су то неми филмови, којих се сећао пок. Борислав Максимовић – чика Бора, који је имао скоро деведесет година када је испричао своја сећања.

          - Једном приликом, био сам још сасвим млад, неки неми филм је направио читаву забуну у сали. На платну се појавила локомотива и у пуној брзини кренула колосеком. И док је она јурила² гледаоци су искакали кроз прозор – сала је срећом била у приземљу!

          У "Лафу' је билијар био омиљена игра која је привлачила много посматрача. Било је и оних који су ту окушавали прве шаховске потезе. Кад су приређивани балови и забаве, појављивале су се жене са дугим хаљинама и исто тако дугим, белим рукавицама. Кад би свирала музика, Смедерево би се слегло у "Лаф". Он је био чувен по двојици мајстора на виолини. То су били чувени Тоша звани "Чабрњика" и Слава. Тоша је са виолином отишао у Први светски рат. Погинуо је у Стигу, у атару села Божевца. Слава је био у стању да из тананих жица инструмента извлачи птичје гласове, нарочито пој славуја.

          Гости "Лафа" биле су многе личности познате из уметничког живота. За његовим столовима седели су Ђура Јакшић, Бранислав Нушић, Јанко Веселиновић, Влахо Буковац, Петар Убавкић, чича Илија Станојевић и многи други. Много лепих прича и доживљаја саткано је у "Лафу" и око "Лафа", а један је без преседана. Главна личност је, ко би други, до чича Илија Станојевић главом и брадом!

          Једном приликом он се са друштвом веселио у "Лафу" без мере и краја. Кад је друштво требало да крене на брод за Београд формирана је поворка која је имитирала тужан чин. Напред је ношена на ражњу свињска глава – сва оглодана. Затим је ишао цалкелнер огрнут кафанским чаршавом. Онда је следила главна личност: чича Илија кога су два келнера водила испод руку. На крају је неколико особа представљало тобоже оне у жалости! Ту поворку отежалу од смедеревског вина пратила је циганска музика све до уласка у брод. Тамо је чича Илија нашао место у капетановој кабини. Многи су посумњали да ли ће се "извући" из стања у које је запао. Али, он се брзо опоравио и дошао међу путнике да би наставио шале које је неколико часака раније причао раздраганој дружини у "Лафу".

          У "Лафу" је имао адвокатску канцеларију и у њему неко време становао Петар–Пера Максимовић (1853-1922), адвокат и будући министар у влади Краљевине Србије.³

          Кад је Смедерево посећивао 1887. и 1897. године путописац Феликс Каниц одседао је у хотелу "Лаф". Он је дао низ занимљивих описа Смедерева и околине, па и једну епизоду везану баш за хотел "Лаф" и адвоката Максимовића, коју у целости цитирамо :

        "После напорног дневног рада једва сам дочекао да се докопам Смедерева и ноћног починка који би ме окрепио. Међутим, у мојој гостионици владала је заглушна дрека до зоре. Радикали су баш њу изабрали за свој главни штаб, из кога су се кретале поворке са заставама и музиком и уз сталне повике " живо М а к с и м о в и ћ опет се овамо враћале. Избори за Скупштину врше се у Србији на сличан начин као у суседној Мађарској." ⁴

          Хотел "Лаф" је имао своје знаменитости, био је на европском нивоу, па је то било централно место у Смедереву где су се окупљали домаћи и страни предузетници. Довољно је само навести податак да је до пуштања у рад пруге Смедерево – Велика Плана, 10. новембра 1886. године у Смедереву пословало двадесетак домаћих и страних фирми које су се бавиле увозом и извозом. Због тога су се код "Лафа" читале стране новине (Temps, Pester Leoyd, Presse-Wien и др.), разговарало на страним језицима. Са странцима је било доста Смедереваца, пословних људи, а и један несрећник који је перфектно говорио француски.

          Био је то Милорад познат као "Демедев" кога се данас још мало ко сећа у Смедереву. Стара Смедеревка Нада Крстић – Максимовић је својевремено причала о Демедову као човеку који је унезверено ишао улицама Смедерева и викао: "Смрт, смрт ...". Деца су се од њега склањала, бежала кад би ишла или враћала се из школе,

          Поменути Милорад је био рођени Смедеревац чији је дед Венијамин Лазаревић био занатлија, познат као Вена клозер (стаклорезац). Његов унук Милорад нашао се око 1890. године у Београду гле је радио у Дирекцији железница где је било доста запослених Француза. Са њима је друговао, научио француски па му је био отворен пут за Париз, право у Централу оријенталне железничке компаније, ванредног изгледа и манира освајао је женска срца. У њега се заљубила нека богата Рускиња која се презивала Демедов по мужу. Милораду је тиме био лак живот у Паризу још лакши, јер га је Рускиња обасипала новцем ... Али, једне ноћи Милорада су претукли непознати људи. Остао је са повређеном лобањом и трајно болестан.

          Поново се нашао у Београду, сада као "сумашедши" (умно поремећен) са причама о својој незаборавној пријатељици Демедов. Због изгреда које је правио на јавним местима протеран је у Смедерево где је лутао улицама, узвикивао чудне речи, сачекивао бродове и возове – очекујући наводни долазак своје драгe.

          Милорад је у "Лафу" уживао симпатије француских гостију којих је доста било из Париза који су радили до 1914. године у Париској житарској кући Гоџзе Огеугззег ег Со. Са њима је Милорад разговарао на беспрекорном француском језику, а они су му давали своје изношене ствари: старе жакете, цилиндре, половну обућу, кравате.

          Први светски рат је означио крај хотела "Лаф" од кога су остале само рушевине после аустроугарског артиљеријског бомбардовања. Угасио се живот Милорада Демедова, 1914. године. Нађен је покривен француским новинама у жутом микадо капуту.

          Од "Лафа" су остале само успомене, а једна је прича о њговом симболу, фигури и сталном госту "Лафа" Демедову.

"ЛАФ" НА РАЗГЛЕДНИЦАМА

          Крајем прошлог и почетком 20. века данашња улица Деспота Ђурђа звала се према реци која је поред ње протицала,
Дунавска. У то време живот вароши је текао баш том улицом, па се и "Лаф" појављивао на разгледницама.

        Зна се да са мотивом хотела "Лаф" постоје три разгледнице. Две су издате за време његовог рада, а трећа је значила опроштај са њим - био је већ рушевина.

         Прва позната разгледница "Лафа" је из 1901. године и она је посвећена посети Смедереву краљевског пара Александра и Драге Обреновић. (Њено девојачко презиме било је Машин). (види Прилог)

          На слици се види лице хотела у целости и свечано украшено, али без лава на крову.

        Познато је да се краљевски пар венчао 1900. године и да је убрзо после венчања, у пратњи три пароброда, стигао у Смедерево, које је било свечано искићено, 11. августа 1900. и да је ту остао све до 6. октобра исте године.⁵

       Са доста основаности може се претпоставити да је ова разгледница била посвећена њиховом боравку у Смедереву после венчања.

       Друга разгледница је датирана 15. априла 1908. године и њу је издао Алекса Ћирић из Смедерева. На њој пише: Смедерево, Дунавска улица, а снимљена је са пристаништа тако да се лепо види "Лаф" и непосредна околина.

         Испред "Лафа" је био стуб са 10 линија које су служиле за телефонску везу. У то време Смедерево није имало електри-чну струју, па је и овај елитни хотел и ресторан, који је имао салу за билијар, имао пригушену светлост коју су углавном давале свеће.

Хотел "Лаф" (из збирке мр Млађана Цуњка)

          Изнад приземља биле су собе, вероватно седам окренутих према ЊЕ. пристаништу, јер је било толико прозора. Испред "Лафа" била су два фењера. Он је имао са леве стране, која се налазила у данашњој Немањиној улици, по пет прозора у приземљу и на спрату. Даље у дворишту, то се на разгледници не види, била је посебна приземна зграда која је служила као биоскоп и за друге потребе.

           На овој разгледници види се фигура лава, вероватно од теракоте (печене земље). Он је смештен на горњем, украсном делу фасаде, изнад три централна прозора.

          Др Леонтије Павловић наводи да су посетиоце "Лафа" на улазу дочекивале две гранитне фигуре лава, дугачке по 3 метра, док је трећи лав био укомпонован у кровну конструкцију.⁶

            Али, на досада познатим разгледницама тога нема, мада није искључено да су лавови на улазу некада постојали, јер је обичај у свету да се фигуре животиња постављају на том месту.

        Трећа фотографија "Лафа" је из времена Првог светског рата, пошто је он тешко страдао 1915. године од аустро-угарског артиљеријског бомбардовања. Ту разгледницу, као и читаву серију других са мотивима из Смедерева, издала је окупацијска власт. На разгледницама је писало "Serbiem Semendria"

         То је сигурно последњи сачувани снимак "Лафа" чији је један део нестао у бомбардо-вању. "Лаф" је после тога порушен и никада није био обновљен.

_____________________________________________________________________________________________________

1. Облигација је публикована захваљујући одобрењу сада пок. Бранислава-Бране Цветковића, судије у пензији и колекционара. Домазет, Славко: Записи о старом Смедереву, Смедерево 1982. стр. 9.

2. Једино је тај део "Лафа" и данас сачуван. То је сада магацин озидан од тврдог материјала у Немањиној улици, који је био у саставу дворишта које је припадало "Лафу". У дворишту се налазила локомобила која је производила електричну енергију за рад првог биоскопа. Ови подаци су сазнати од Смедереваца којима је све то остало у сећању из детињства и ране младости.

3.Домазет, Славко: Записи о старом Смедереву, Смедерево, 1982. стр.8

4.Каниц, Феликс: Србија – земља и становништво, 1 књига, 1985. (превод) стр. 161

5. Каниц, Феликс оп. цит. стр. 154

6. Павловић, Леонтије: Смедерево у ХТХ веку, Смедерево 1969. стр. 157

_______________________________________________________________________________________________________

Напомена

Љубазношћу породице Домазет приказане су две приче на нашем сајту, 
из публикације: др Славко В. Домазет, Променада старог Смедерева,
ГДП „Димитрије Давидовић“ Смедерево, 1994:
Хотел „Лаф“, стр. 201-204. и „Лаф“ на разгледницама, стр. 204-206.

Прилог – Хотел „Лаф“ на разгледницама

Прва разгледница Лафа, посвећена посети краљевског пара
Александра и Драге Обреновић Смедереву, 1901. година

Хотел Лаф, разгледница 1901. (обрада скена Љубомир Д. Златановић)

Хотел Лаф, Дунавска улица, Смедерево 1908.
(обрада скена Љубомир Д. Златановић)