Nadvožnjak
-Smederevska Gazela-

Zakon o putevima (izvod)

Nadvožnjak je objekat iznad puta kojim se reguliše ukrštanje u dva ili više nivoa sa drugim putevima, drugim infrastrukturnim sistemom ili železnicom. Nadvožnjak je u stvari deo puta koji prolazi iznad: puta, pruge, pešačke staze ili biciklističke staze.

Kod nadvožnjaka je važna karakteristika dozvoljenog opterećenja, ili težina koja treba da se nalazi ispisana na saobraćajnom znaku ispred nadvožnjaka. Dozvoljeno opterećenje je bitno kako vozilo svojom težinom ne bi oštetilo nadvožnjak.

Održavanje pojedinih elemenata puta

Član 72

Upravljač državnog puta održava kolovoznu konstrukciju kao sastavni deo državnog puta i saobraćajnu signalizaciju na državnom putu koji prolazi kroz naselje, osim uređaja za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova i turističke signalizacije.

Dodatne elemente, objekte i opremu državnog puta (trotoar, raskrsnice za potrebe naselja, prostori za parkiranje, javna rasveta, svetlosna i druga signalizacija za potrebe naselja, biciklističke staze, pešačke staze i sl.), koji su izgrađeni za potrebe naselja, održava jedinica lokalne samouprave.

Revizija i provera

Upravljač javnog puta mora da obezbedi proveru bezbednosti saobraćaja na putu (u daljem tekstu: Provera), i to:

1) Periodične Provere državnih puteva I reda najmanje jednom u periodu od pet godina,

2) Ciljane Provere za deonice javnih puteva najvećeg rizika, prema mapi rizika puteva i ulica

Vidim i znam da skoro niko ne vodi računa o našem Nadvožnjaku! Idem ja i preko njega i ispod njega, gotovo svakog dana. On je u jadnom stanju. Ne daj Bože da dođe do neke nesreće - onda će svi da se usredsrede na njega, ali se bojim da će biti kasno. Zbog svega toga ja sam prikupio obimnu dokumentaciju; fotografije, priče, tekstove, isporučioca opreme, montažere i evo sada pišem priču o Nadvožnjaku, odn. o smedereskoj Gazeli, kako su je tada ljudi iz gradske vlasti i novinari-zvali. Ovo priča treba da meritornim službama, stručnjacima i inima, bude velika opoma na planu preduzimanja hitnih mera za rekonstrukciju, remontovanje (popravku), zaštitu (farbanje) i bolje osvetljavanje Nadvožnjaka! Kao stari smederevac, građanin, Železarin inženjer sa Državnim ispitom, želim (i moram) da dam neki svoj doprinos ovom našem velikom Smederevu.

U drugoj polovini 70-tih godina XX veka, Republičke i gradske vlasti doneli su odluku o izgradnji Nadvožnjaka u Smederevu. Izgradnja je nastala kao potreba putne mreže Republike Srbije i grada Smedereva, nakon izgradnje Smederevskog mosta na Dunavu, kao veza gradova Kovina i Smedereva, i kao veza Banata sa Autoputem. Sa druge strane, izgradnja Nadvožnjaka je nastala i kao posledica zatrpavanja reke Jezave u gradskom delu, kao i potreba zbog izgradnje nove fabrike Želvoz.

I) Zatrpavanje Jezave, 1965.-1971. g.

Drveni most na mestu ispod sadašnjeg Nadvožnjaka (staro korito Jezave)

Taj most je bio u nivou današnje ulice Miloša Velikog, u nastavku i sadašnjeg pružnog prelaza ispred fabrike „Heroj Srba” i vodio je na drugu stranu kopna, koje je u stvari bilo ostrvo. Inače, preteča ove fabrike bila je Železnička radionica osnovana 1926. godine. Drveni most, za koga kažu da krije neke tajne sa kraja Drugog svetskog rata, pružao se delimično dužinom sadašnjeg nadvožnjaka. Tadašnje kopno-ostrvo je delilo na staro i novo korito Jezave. Na tom kopnu živela je familija Nestora Maksimovića, a tu se nalazila i gradska Klanica. U ranim 60-im godinama tu su bile i neke zanatske radionice (Bora Sosa, čika Aksić,..)

Pogled na drveni most i „Heroj Srbu” 1950. g.

Prvo ubijanje Jezave ‒ njeno zatrpavanje, počelo je 1965. godine bacanjem svog gradskog smeća, šuta i otpadne zemlje oko drvenog mosta koji se pružao preko starog korita Jezave. Mnogi ribari iz okoline vezivali su svoje čamce ispod tog mosta: Dude, Nikola Pipac, Vela, pa i Draga Calion, koji je živeo u neposrednoj blizini. Nešto malo ispod mosta, na blagoj krivini, nalazila se kultna „Baba Jokina” kafana, kasnije je dobila ime „Semberija”, pa onda i „Dva druga”, da bi kasnije bila srušena!

Baba Jokina kafana 60- i 70-tih godina

Najpre je zatrpano staro korito, levo i desno od tog drvenog mosta. U nastavku je zatrpan i drugi drveni most u starom koritu, sličan ovom opisanom, udaljenom od njega 400‒500 metara prema ušću. Na tom mestu danas se nalazi Crpna stanica i prerada otpadnih voda grada Smedereva. Sa zatrpavanjem Jezave je, zbog čestih poplava fabrike „Heroj Srba”, nastavljeno u starom koritu, tako da je ona u tom delu, praktično u gradskom području, zatrpavana do 1967. godine, a onda se prešlo i na zatrpavanje njenog novog korita, koje je prema podacima Vodne zajednice završeno 1971. godine.

Jezava na početku zatpavanja1965. g.

Važna napomena: Kultna fotogarafija Žike Lije (Radoslav Ranisavljević) prikazuje početak zatrpavanja reke Jezave na starom koritu. Na fotogarafiji se vide hale fabrike „Heroj Srba“ i zgrada istoimenog bioskopa.

Od tada se Jezava više nije ulivala u Dunav, a na njenom bivšem ušću izgrađena je Marina, sa velikim planovimza budućnost. Tada je načinjena najveća greška na ovim prostorima ‒ tada je ubijena reka Jezava!

Neki neuki ljudi zatrpavaju Jezavu 1968. g.- staro korito

Našu živu i lepu reku Jezavu, sa njenom florom i faunom, zatrpali su neki neuki ljudi, koji ništa nisu znali zaštiti životne sredine , o ekologiji, o potrebama Smedereva i nas smederevaca. Oni nisu znali ni da je Jezava na sebi, u gradskom delu, imala sedam mostova. Jezava je bila rukavac Velike Morave, koji se odvojio od nje kod sela Trnovče i nalazi se dolinskoj ravni Velike Morave.

Zatrpavanje Jezave u priodu od 1967. do1971. godine

Faktički, reka Jezava je, kao rukavac Velike Morave, godine 1897. od nje odvojena nasipom. Ona počinje između sela Trnovče i Miloševca. Njeno korito, dalje prema severu, nije neprekidno, već postoje pojedini njegovi duži i kraći ostaci, jer su meštani zatrpali korito na nekim mestima. Neprekidno korito Jezave počinje tek iz Rita, između Lozovika i Sraoraca. Odavde teče prema severu, račvajući se u mnoge rukavce i spajajući se sa Raljom i Konjskom Rekom, i do 1971. godine, ulivala se u Dunav kod Smederevske Tvrđave.

Jedinstveni rariet vezan za Jezavu je da je ona, u zavisnosti od godišnjeg doba, imala dva suprotno smerna toka. Kada se Velika Morava u jesen izlivala, ona je gurala vodu u Jezavu, pa se ova onda ulivala u Dunav kod Smedereva. Kada je Dunav u proleće nadolazio, on je gurao vodu u Jezavu, te je onda ona morala da se uliva u Veliku Moravu.

Na toj maloj reci Jezavi, odn. na toj njenoj dužini od samo 47,5 kilometara bilo je - 35 mostova, mostića, ćuprija i prelaza - u poređenju sa velikim Dunavom, na čijoj ogromnoj dužini od 2850 kilometara - postoje 52 mosta!

U vreme projektovanja i izgradnje mosta preko Dunava (Smederevsko-Kovinski) i projektovan je i Nadvožnjak-Smederevska gazela. Po tom projektu glavni saobraćaj, odn. saobraćaj za sva vozila (putnička, autobusi i sva teretna) bi se odvijao kroz Godominsko polje do tzv. Lipske rampe II. Odatle je saobraćaj trebao da se odvija preko velikog nadvožnjaka i drumom do postojećeg auto-puta Beograd-Niš. Verovatno zbog skupe izgradnje tog dela (trebalo je obaviti rušenje kuća i eksproprijaciju) se odustalo, jer je već postojao put pored Železare i konekcija sa auto-putem. Izgradnjom mosta preko Dunava (Smederevsko-Kovinski, pušten 26. novembra 1976.) skraćena je tako veza između auto-puta Beograd-Niš i Banata, a izgradnja Nadvožnjaka-Smederevske gazele, kasnije (pušten 27. novembra 1979.) trebala je da bude njegova veza sa gradom. Na taj način u gradu Smederevu trebalo je da se saobraćaj znatno rastereti i da se uspostavi dobra veza sa industrijskom zonom.

II) Izgradnja Smederevskog mosta, 13. 10. 1973.-23. 11. 1976. g.

Smederevski most na Dunavu

Godina 1902. 

Iskonska želja da se premosti reka bila je prisutna kod niza generacija sa obe strane Dunava. Postojali su veliki izgledi da će do toga doći još u prošlom veku, jer je 8. decembra 1892. godine predata u saobraćaj novosagrađena železnička pruga Vršac-Kovin. Tada su otvorene dve železničke stanice  „Kovin“ i ona bliže Smederevu „Kovin-Dunav“. Projekat pruge predviđao je njeno nastavljanje preko Dunava, pomoću železničkog mosta, i dolazak voza u Smederevo.

Godine 1968. i 1969.

Skoro 70 godina posle prve veće organizovane akcije za izgradnju mosta preko Dunava, kod Smedereva i Kovina, ponovo su za to dali inicijativu, privrednici, poljoprivrednici i političari Smedereva. Naime, tada je, 1968. godine, Predsednik Opštine Smederevo Milutin- Mika Cvetković dao ideju i pokrenuo inicijativu za izgradnju mosta kod Smedereva i Kovina. Kao član Vlade Republike Srbije on je sa svojom idejom upoznao predsednika Opštine Kovin, koji je ovu ideju i inicijativu oberučke prihvatio.Godine 1969. Predsednici obeju Opština  podneli su zajednički zahtev Vladi Republike Srbije, na osnovu kojeg je Fond za srednjoročni plan i razvoja Srbije, doneta pozitivna odluka, tj. odobrenje za izgradnju mosta kod Smedereva i Kovina.Zbog ideje za izgradnju Smedervskog mosta, zbog inicijative, zbog zalaganja za njegovu izgradnju, zbog obezbeđivanja sredstava, ali i zbog pomnog praćenja izgradnje, ovaj most su mnogi Smederevci više godina jednostavno nazivali - Mikin most !

Godine 1973. i 1976.

Izgradnja velikog mosta svečano je započeta 13.10.1973. godine, uz prisustvo društveno-političkih i stručnih rukovodilaca i omladine, pobijanjem prvog stuba na Smederevskoj strani Dunava (u Godominskom polju), dok je komlpetna izgradnja mosta završena 26.11.1976. godine. 
Veličanstveni most nalazi se na 1112 kilometru plovnog puta Dunava i predstavlja najkraću i najbolju vezu između Banata i Podunavlja, odnosno Šumadije; on je u suštini postao najbrža veza Vojvodine i „ uže„ Srbije.

Betonsko-čelični most-kolos na Dunavu kod Smedereva i Kovina,  koji se oslanja na 19 stubova, dugačak je 1435 metara, a širok je 12 metara. On na tom mestu premošćava, ne samo Dunav nego i Dunavac, i jednim svojim delom se oslanja i na donji špic Smederevske Ade.   Smederevsko-Kovinski  most gradila su tadašnja preduzeća: „ Mostogradnja“, “Srbija-put“, „PP Beograd“, „Vojvodina-put“, i mnoga druga. Inače, ovaj lep i funkcionalan most, zbog svoje evidentne blizine gradu Kovinu, u narodu je poznat i kao - Kovinski most.

Smederevski most

„Godine 1976, 26. novembra, puštanjem Smederevskog mosta u saobraćaj otvorena je nova stranica u istoriji Smedereva, i ne samo Smedereva. Toga dana pre podne šibao je vetar i nosio retke pahuljice snega. Kao da je samo vreme simbolično pokazivalo kako je teško bilo premostiti Dunav. A, onda u času kada su hiljade ljudi, vozila, najboljih želja pohrlile ka novom mostu - lepotanu skladnih lukova na Dunavskoj obali, obasjalo je sunce, prestao je vetar, i u punoj lepoti pojavilo se plavetnilo neba. I sam Dunav je postao plav, kao da je želeo da u času najvećeg slavlja, učestvuje u pobedi ljudskog genija, u času ispunjenja želja mnogih generacija na dve obale. I valcer „Na lepom plavom Dunavu“ sada je mogao da počne!“- zapisao je S.V.Domazet.

Smederevski most, svečano je pušten u saobraćaj 26.11.1976. godine

Značaj Smederevskog mosta

Značaj Smedervskog mosta u lokalnom saobraćaju, ali i šire, vrlo je veliki.On povezuje Smederevo, najznačajniji industrijski centar u Podunavlju sa Kovinom i okolnim selima Kovinske Opštine. Jer, Smederevo je zbog svoje jake pijace, zbog značajnih trgovačkih radnji i robnih kuća, kao i zbog svoje industrije, vrlo značajno ekonomsko središte, ne samo za Podunavlje i Pomoravlje nego i za južni deo Banata, koji i inače gravitira ovom gradu. S druge strane opet, Kovin i njegova okolina su agrarno-stočarski predeli, sa velikim tržišnim viškovima, koji se prelivaju i preko Dunava u Srbiju. U zamenu za ove proizvode bliski predeli Pomoravlja moći će i više da učestvuju u proizvodnji šećerne repe za Kovinsku šećeranu. S obzirom da gravitaciona zona Smedervsko-Kovinskog mosta obuhvata oko 700.000 stanovnika sa jedne i sa druge strane reke, on je za širu okolinu veoma značajan.

Smederevki most omogućava široko otvaranje plodnog Banata prema Moravsko-Vardarskoj dolini i najkraću drumsku vezu sa Jegejskim morem. Kada se budu izgradili novi autoputevi i stari modernizovali, pošto imaju doista dobre pravce, Banat će imati vanrednu vezu sa najplodnijim delovima Srbije. Smederevski most nadalje omogućava povezivanje Banata sa Pomoravljem i istočnim delovima Srbije, a preko Preševsko-Kumanovske doline i povezivanje sa Makedonijom i Grčkom.  Odkako su se uspostavile bolje drumske veze sa Mađarskom, i odkad je Rumunija postala zainteresovana za kraći put do Jegejskog mora, i pošto su obe države u međuvremenu poslale članice Evropske Unije, Smederevski most je dobio znatno veći međunarodni značaj.

U Srbiji na Dunavu sada ima 10 izgrađenih mostova od kojih su : 7- drumski (Bezdan, Bogojevo, Bačka Palanka, dva u Novom Sadu, Beška, i Smederevo;1-železnički (Bogojevo); i 2-kombinovana (Novi Sad i Pančevo).  

III) Izgradnja fabrike „Želvoz“, 1975.-1980. g.

Sa zatrpavanjem Jezave je, zbog čestih poplava fabrikre „Heroj Srba“, nastavljeno u starom koritu, tako da je ona u tom delu, praktično u gradskom području, zatrpavana do 1967/8. godine, a onda se prešlo i na zatrpavanje njenog novog korita, koje je prema podacima Vodne zajednice završeno 1971. godine. Od tada se Jezava više nije ulivala u Dunav, a na njenom bivšem ušću izgrađena je neka nekorisna Marina, bez plana i izvesne budućnosti.

Zatrpavanje Jezave u periodu od 1967.do 1970.godine

Na prostoru zatrpane žive reke Jezave u oba korita, Republička i Opštinska vlast su 1975. godine donele odluku, da se izvede proširenje i izgradnja novog dela preduzeća RO “Heroj Srba“, koje je završeno 1980. godine. Inače, godine 1926. na ovom mestu postojala je fabrika „Radionica za popravku železničkih vagona“. Ono je nastalo nakon Prvog svetskog rata po prestanku popravke šinskih vozila u „Sartidu“.

Posle Drugog svetskog rata fabrika je poslovala pod imenom„Heroj Srba“, kada je radila popravke teretnih i putničkih vagona. Kada je preduzeće “Heroj Srba“ prešlo u vlasništvo ŽTP Beograd 1994.godine, ono je dobilo i novo ime „Želvoz“. Agencija za privatizaciju je fabriku „Želvoz“, 2007. godine, prodala Rumunkoj kompaniji „Grampet & Remar“, da bi 2011. godine poništila ugovor. Danas „Želvoz“ posluje kao d.o.o. sa većinskim vlasništvom države.

Fabrika „Želvoz“ i „Nadvožnjak“ na mestu zatrpane reke Jezave 1980. g.

IV) Lokacija Nadvožnjaka-Gazele

Davnašnja želja Smederevaca biće najzad ispunjena. U gradu na Dunavu gradi se Nadvožnjak-smederevska Gazela, koja će skratiti muke vozačima. Sav saobraćaj od Smedereva prema Kovinu i obratno, znatno je otežan, tim pre što put vodi preko železnićke pruge, pa se ne retko dešava da čitava kolona motornih vozila, i sa jedene i sa druge strane, čeka da prođe i po pola sata. Budući Nadvožnjak-Gazela, biće izgrađen od korita Jezave, do ugla ulica (kod Zelene pijace) 17. Oktobara i Nosilaca Albanske spomenice, i na taj način će Smederevo biti povezano sa novim mostom na Dunavu. Nadvožnjak-Gazela dužine200 metara nadvisiti će ulicu Vojvode Putnika, zatim železničku prugu, gde je sada rampa, i spustiti se na obalu Jezave, koja će u međuvremenu biti zasuta sve do betonskog mosta za RO „Fagram“, RO „Milan Blagojević“ i dr. kolektive u Godominskom industrijskom basenu.

To znači da će motorizovani smederevci iz grada prema mostu ići od ulice 17. Oktobar i Nosilaca Albanske spomenice, preko Nadvožnjaka-Gazele, pa dalje novom deonicom asfaltnog puta, koja će se izgraditi pored preduzeća „Budućnost“ i „Ukras“, kao i vodovodnih bunara JKP „Vodovod“. Na već izgrađeni deo petlje za most, koji preko Dunava povezuje Smederevo i Kovin, nova deonica će izići kod krivine, preko puta instalacije preduzeća “Jugopetrol“.

V) Izgradnja Nadvožnjaka-Smederevske Gazele, 14. 02. 1978.-27. 11. 1979. g.

Raščićen teren za Gazelu

Raščišćavanje terena kod železnoke rampe kod kolektiva „Heroj Srba“ do Smederevske zelene pijace se privodi se kraju, jer za desetak dana počinju radovi na izgradnji Gazele-Nadvpžnjaka. Za postavljanje stubova-nosača Gazele, koja će grad povezati sa novim mostom na Dunavu, porušeno je ukupno 11 kuća- stambenih i poslovnih prostorija. Nadvožnjak će biti dug 200, i širok 10 metara.

Glavni izvođač radova je smederevsko preduzeće „Jugovo“, dok će stubove, na principu pobadanja šipova, kao kooperant raditi beogradska „Mostogradnja“. Čeličnu konstrukciju, koju će isporučiti mađarska firma „Ganz-Mavag“, za noseći stroj će montirati smederevski “Heroj Srba“. Buduća Gazela, koja će biti izgrađena od korita Jezave, do ugla ulica (kod Zelene pijace) 17. Oktobara i Nosilaca Albanske spomenice, trebalo bi da bude predata saobraćaju za ovogodišnji Dan Republike.

Naš Glas , 07. novrmbar 1978.
Stigla konstrukcija za Gazelu

Početak izgradnje Nadvožnjaka-Gazele , koja će Smederevo povezivati sa mostom na Dunavu , pitanje je samo lepog vremena. Prve tone čelične konstrukcije za noseći stroj Gazele, iz mađarske firme „Ganc-Mavag“, stigle su i nalaze se na platou kod Jezave, nedaleko od „Heroj Srbe“. Do sredine marta, kada će početi zemljani radovi, sva konstrukcija za Gazelu će stići iz Mađarske.

Kao što je poznato, Smederevo će od ulice Nosilaca Albanske spomenice (ugao ispred Zelene pijace) pa do korita Jezave, biti povezano sa novim mostom na Dunavu , Nadvožnjakom-Gazelom. Gazele dužine 200 metara će nadvisiti ulicu Vojvode Putnika, zatim železničku prugu, gde je sada rampa , i spustiti se na obalu Jezave, koja će u međuvremenu biti zasuta sve do betonskog mosta za „Fagram“, „Milan Blagojević“ i dr. kolektive u Godominskom industrijskom basenu.

To znači da će motorizovani smederevci iz grada prema mostu ići od ulice 17. Oktobar i Nosilaca Albanske spomenice , preko Gazele, pa dalje novom deonicom asfaltnog puta, koja će se izgraditi pored „Budućnosti“, „Ukrasa“ i vodovodnih bunara komunalnog preduzeća „Vodovod“. Na već izgrađeni deo petlje za most , koji preko Dunava povezuje Smederevo i Kovin, nova deonica će izići kod krivine, preko puta instalacije“ Jugopetrola“.

U montaži Gazele, koja će pored čeličnih konstrukcija , imati i betonske delove, navoze i stubove, učestvovaće beogradska „Mostogradnja“ i smederevski „Heroj Srba“, kao kooperant, dok će asfalt raditi Preduzeće za puteve „Beograd“. Gazela će, nema sumnje, biti predata saobraćaju za ovogodišnji Dan Republike.

Naš Glas, 31. Jul 1979.
Kašnjenje radova na Gazeli

Monteri „Heroj Srbe“, osnovne organizacije udruženog rada „Metalna oprema i čelični delovi“, momtirali su do sada 30 metara Nadvožnjaka u Smederevu. Montažni radovi zvanično su počeli četvratog avgusta, a praktično sredmog avgusta. Tri dana su monteri bili ometani neobuzdanim automobilistima i kupcima građevinskog materijala, pa se zahteva zabrana prolaza, jer saobraćaj otežava montažu čelične konstrukcije našeg Nadvožnjaka, koja za sada odvija nepredviđenim tempom.

– Kasnimo četiri dana – kaže Petar Veljković, direktor OOUR „Metalna oprema i čelični delovi“, koja izvodi montažu metalne konstrukcije Nadvožnjaka. Za montažu Nadvožnjaka obezbeđeni su svi uslovi, sem onog, koji je primorao smederevske montažere, da potraže intervenciju investitora, da bi ovaj deo posla završili na vreme. Ali, to nesavesnim vozačima to ni malo ne smeta i nonšalatno voze preko parkirališta taksista teretnih vozila, koji su se inače iselili, da bi monterima omogućili da nesmetano obavljaju svoj posao.

Naš Glas, 31. avgust 1979.

Gazela za Dan oslobođenja

Prva smedervska Gazela, koja se gradi iznad železničke pruge kod rampe isred „Heroj Srbe“, dobija ogradu. Nadvožnjak će povezivati ulicu 17. Oktobar (ispred zelene pijace) sa novim mostom na Dunavu. Izgradnja gvozdene konstrukcije nikada nije bio problem. Teško je bilo obezbediti sredstva za podizanje navoza do Gazele i dela asfaltnog puta prema Godominskom polju.

Odgovarajući na pitanje jednog delegata Veća udruženg rada o uspostavljanju izgradnje ove saobraćajnice, Radoš Gavrilović, predsednik Smedereske Opštine, je potvrdio da drugih problema nema, iziuzev što je trebalo naći još oko deset miliona dinara za deo asfaltne trake, od oko 1.700 metara. Očito da se situacija izmenila i da će sve na prilaznim putevima već krajem sptembra sve biti gotovo. Kako reče predsednik Gavrilović, ovaj objekat putne privrede će saobraćaju biti predat 16. Oktobra, na Dan oslobođenja Smedereva.

Naš Glas, 16. oktobar 1979.
Gazela skraćuje muke

Davnašnja želja Smederevaca najzad se ispunila. U gradu na Dunavu izgrađena je Gazela, koja će bez sumnje skratiti muke vozačima. Naime, do sada je sav saobraćaj od Smedereva prema Kovinu i obratno, bio znatno otežan, tim pre što je put vodio preko železnićke pruge, pa se ne retko dešavalo da čitava kolona motornih vozila, i sa jedne i sa druge strane, čeka da prođe i po pola sata. Izgradnjom Nadvožnjaka-Gazele, taj problem je skinut sa dnevnog reda, a saobraćaj će moći brže i bezbednije da se odvija.

Naš Glas, 27. novembar 1979.

U Smederevu pušten u saobraćaj Nadvožnjak preko železničke pruge

Nadvožnjak za praznik, Dan Republike

U prisustvu predstavnika društveno-političkih i radnih organizacija Smederevske opštine i Podunavskog regiona, brojnih gostiju i nekoliko hiljada građana, prošlog utorka u Smederevu je svečano pušten u saobraćaj Nadvožnjak preko železničke pruge, kod fabrike za remont šinskih vozila „Heroj Srba“. Na taj način u gradu je znatno rasterećen saobraćaj i uspostavljena dobra veza sa industrijskom zonom.

Nadvožnjak, dugačak 2,5 kilometara, sa prilaznim putevima , u čiju je izgradnju uloženo oko 3,5 miliona dinara, pustio je u saobraćaj Milutin Cvetković, član Izvršnog veća Srbije. Svečanosti su prisustvovali i Petar Jovanović, podpredsednik Skupštine Srrbije i Petar Antonijević, član Izvršnog veća Srbije.

Puštanjem Nadvožnjaka u saobraćaj skraćena je veza između auto-puta Beograd –Niš i Banata preko mosta na Dunavu. Bez sumnje je da će ovim objektom Smederevska privreda dosta dobiti, jer su čekanja vozila da pređu prugu, zbog spuštene rampe, već pala u zaborav.

VI) Izvođači radova i montažeri

Izrada i isporuka čelične konstrukcije : „Ganz- Mavag“-Mađarska,

1. Izvođači radova: RO-„Jugovo“ i ,RO-„Zmaj“-Smederevo,

2. Montaža čelične konstrukcije Nadvožnjaka : RO-„Heroj Srba“-Smederevo ,

3. Završniradovi: RO-Mostogradnja“-Beograda i Preduzeće za puteve-“Beopgrad“.

Monaža čelične knstrukcije Nadvožnjaka započeta 04. avgusta 1978. g.

Radna jedinica za montažu čelične konstrukcije

Montaža čelične konstiuukcije Nadvožnjaka ostvarena je uz pomoć tzv. šiber bine, odn. prenosnice. Konsruktor šiber bine bio je Slobodan Stanković, dipl. maš. inženjer. Monatažu čelične knstukcije izvelo je 20 majstora, mašinbrava iz RO „Heroj Srba“, odn. OOUR-a „Metalna oprema i čelični delovi“. Rukovodilac odgovorne montaže čelične konsrtukcije Nadvožnjaka bio je inženjer Slobodan Stanković. Radna jedinica za ovu izazovnu montažu brojala je 20 mašinbravara, a glavni poslovođa bio je Jovica Bajčić, VKV mašinbaravar .

O montaži Nadvožnjaka nam je pričao i fotografije mantaže dostavio, jedan od učesnika tog velikog i važnog posla, Dimitrije Milovanović - Mima, koji je svojevremeno bio poznati fudbaler FK Železničar.

VII) Tržni centar „Nadvožnjak“

Trgovački centar, tržni centar ili prodajni centar, naziv je za niz maloprodajnih trgovina i drugih uslužnih objekata različitih branši. Ponekad se u prodajnim centrima nalaze i drugi sadržaji, kao što su na primer centri za fizički trening, frizerski saloni, zalagajnice i sl.

Od kasnog XX veka, započelo se sa dodavanjem mesta za zabavu kao što su bioskopi i restorani. Kao jedinstvena građevina, raniji trgovački centri često su bili arhitektonski značajne građevine, što je bogatijim korisnicima omogućavalo, da kupuju robu na mestima zaštićenim od vremenskih neprilika.

Tržni centar „Nadvožnjak“ u Smederevu, nalazi se u ulici Nosilaca Albanske Spomenice bb.