У Смедереву је одувек било доста кафана. Кад се пође од врха улице 16. октобра (која се до Другог светског рата звала Улица Цара Душана) био је низ кафана. Ловачки састанак власника Радомира Ристића, па Славија, коју је држао Станоје “Липљанин", затим у згради Животе Милосављевића "Гарче" била је кафана Синђелић. Фирму је поред текста чинио и лик Стевана Синђелића, израђен у гипсу, како пуца у бурад са барутом.· Фигуре Стевана Синђелића налазила се на врху приземне зграде. Пре много година локал је променио намену, тако да је његово име и фирма остала само у сећањима старих Смедереваца. Код Горње ваге налазила се "Матина кафана", коју је држао Мата Максимовић. Са десне стране, ниже те кафане била је кафана "Балкан". Њу су држали Азањци Николић и Пајић. Они су кафану и зграду, у којој су и становали, купили од извесне Љубице "Гуланферке". Кафана је радила до Другог светског рата.
До данашње пијаце са леве стране била је “Народна гостионица" коју је држао Голуб Сретеновић, родом из Михајловца, стриц дипломираног правника Љубише Сретеновића. Ту у близини, нешто ниже према вароши била је "Гачина кафана" коју је држао Мића Турјаковић. Имала је велико двориште за смештај кола и стоке пазарним даном када би из околних места земљорадници долазили у Смедерево. Две лепе кафане биле су у ужем центру Смедерева: "Задужбина" и "Златни праг". "Задужбину", која је била смештена у приземљу истоимене зграде, на углу улица 16. октобар и Давидовићеве, држао је познати угоститељ Божидар Радивојевић са два сина. Млађи се звао Селимир и такође је био врстан угоститељ. "Златан праг' је држао Аранђел Златковић. Била је ту беспрекорна чистоћа. Лети је део улице био покривен даскама и ту су седели гости. Ако би наишли комарци, а било је таквих летњих дана, паљене су крпе, па се дим од њих мешао са димом од првокласног роштиља!
У Улици Давидовићевој била је позната кафана "Пролеће", власника и држаоца Милана Јанковића. Испред кафане, било је правило, пушило се печење на пању. Ту, у близини било је бифе Животе Петровића "Гачиног' у коме се на велико продавало пиће. Преко пута Гимназије била је чувена “"Доцина" кафана, коју је држао Тодор Златковић “Доца" родом из Македоније, страстан ловац. У Марићевим дућанима држао је на самом углу кафану "Париз" елегантни Владимир Ристић "Доларац', који је дошао из Велеса.
Два предратна хотела са ресторанима били су општински ГРАНД ХОТЕЛ И НИНИЋЕВ, који су били у суседству. Касније у Нинићевој згради, на углу, све до Другог светског рата држао је кафану "Корзо" Влајко Јелић. Нешто ниже, према Дунаву била је кафана "Слога" у којој је дуго био познати угоститељ Радивоје-Рака Лукић. Ту су се окупљали углавном чиновници – и коцкали. Запамћено је да се и Срески начелник коцкао, а да је ту извесни Павле писар на коцки проневерио 300.000 динара. У "Слогу" су долазили из Београда да се коцкају. Један гост направио је чудо –све је побеђивао и велике новце је однео. Онда се Смедеревци договоре да организовано против њега наступе. Освета је била толика да су му домаћи коцкари скинули и зимски капут и у оделу га отпратили за Београд. Никада више није дошао у Смедерево.
Кафану "Српски краљ" држао је Настас Ристић. Његов син Димитрије-Мита Ристић, док није дипломирао права радио је у кафани која је имала и биоскоп. У кафану се улазило из главне улице Краља Петра 1 на неколико степеника. У великом дворишту сељаци из Удовица су остављали стоку када би долазили у варош.
На Дунаву је било више кафана. "Белу лађу" је држао Младен Станисављевић, а "Србију" једно време врло господствени Илија Тошић. “Таково" је држао Младен Стошић звани Шојка. На Дунаву је била и кафана "Европа" коју је држао угоститељ "Банза".
У Карађорђевој улици била је кафана "Бристол" чији је власник и држалац био Живадин Божовић. У тој улици имао је бифе Иван Пунда, а на почетку улице такође је држао бифе Чедомир–Чеда Чолић, које је имало као знак распознавања буренце које се као фирма налазило испред улаза. На Царини, на висоравни са које је пуцао поглед на фудбалско игралиште Ђурђа Смедеревца, била је кафана Воје Петковића. На путу за Жељезничку станицу био је низ кафана: Солун, који је држао Анта Наумовић, па кафана без имена (и до ње касапница), чији је држалац био Ђура Наумовић, отац Бранислава-Бране _ Наумовића,дипл.правника. Затим је долазио ресторан и хотел "Јадран" који је држао Живота Тирнанић, који је имао надимак "Дурдућ". Кафана је имала музику и собе за преноћиште чија је цена била 10 динара. У Улици Милоша Великог држао је кафану Душан Стојадиновић, који је имао надимак "Стриц", па се тако и кафана звала. Лево од њега била је кафана "Централ", власништво Милана Павловића.
У Улици Милоша Великог била је кафана "Мајдан" коју је држао Јања Петровић, отац судије Окружног суда у Смедереву Јове Петровића званог “Буренце". Ту је била и кафана "Косово" Исидора Озеровића. На крају улице била је баба Јокина кафана, названа по Јовани–Јоки Стојановић. И када је та кафана после Другог светског рата променила име - сви су је звали по старом - "Баба Јокина кафана". На Калемегдану била је кафана "Берза" коју је држао неко време Милета Јанкићевић.
И у Кнез Михајловој улици био је низ кафана: "Девет Југовића", па Прокићева кафана, коју је купио Петар Радовановић звани "Карамела". У близини Болнице држао је кафану Страхиња Стефановић "Страле" по расту мали човек, црнопураст. У тој кафани, као и у многим другим временом су се мењали закупци
Смедерево је имало и народне кухиње где су за мале паре сиромашни и они са мањим примањима могли себи да обезбеде дневни оброк. Познате су биле народне кухиње које су држали Александар-Аца Михајловић у згради Николе Павловића и Русадин Јањић у дућану Гаје Ђорића. Оба локала су имала добру кухињу. И у Рибарској улици радила је народна кухиња. Све оне су давале храну на почек – док се не прими плата.