ЖИВА ВОДА је локални назив за дубоке ^артеске бунаре из којих вода избија под хидростатичким притиском. Назив су добили по француској провинцији Артоа у којој је у 12. веку такав бунар први пут избушен у Европи. Артеска вода се налази на одређеној дубини између два водонепропусна слоја тла. Да би се дошло до воде, буши се тло на дубинама од неколико стотина до 2000 метара. Иначе, такви бунари су били познати много раније у Кини и Египту.

У Смедереву је п р в и а р т е с к и бунар избушен 1870. на некадашњем имању које је Димитрије Кузмановић својевремено уступио за изградњу ц р к в е, школе и магистрата, а потом био и главни донатор бушења бунара. Бунар је дубок 317 метaра и у њега је уграђена експлоатациона колона Ø 63 мм. Вода из бунара истиче под притиском, па су јој Смедеревци зато дали назив „Жива вода“. У време бушења бунара млаз воде је био висок 16,45 метара. Прву званичну анализу воде 1880. урадио је локални апотекар Ладислав Трукли.

Смедеревска „жива вода“ се разликује од обичне воде за пиће: нема угљене киселине, садржи мали проценат кречњака, има доста алкалија и Ph вредност је 6,8–8,34. па је све то утицало да буде на гласу, а због благе топлине око 26 ⁰Ц неки су је прогласили и лековитом. Стари Смедеревци тврде да нема слађег пасуља од скуваног у „живој води“ па многи и даље ту воду користе за кување. Остала је такође и изрека да свако ко се једном напије „живе воде“ тај заувек остаје у Смедереву.

Претпоставља се да бунар захвата воде из ситнозрнастих до средњезрнастих пескова панонско–понтске старости који дају воду и другим околним, касније избушеним артеским бунарима у Смедереву. То се објашњава и тиме што је настанком тих бунара смањена издашност у главном бунару на Тргу републике који је с почетна око 2 л/с пао на 0,5 л/с.

Вода из овог бунара је истицала на чесми која се налазила непосредно близу главе бунара а каније је р а з в е д е н а и н а д р у г е чесме у граду: на Трг Ђурђеве Јерине локација око Дечјег вртића у Улици војводе Мишића, између Доње ваге и Железничке станице, код хотела „Централ“ касније назван „Авала“ а потом постао Дом ЈНА на раскрсници улица Бранка Радичевић, Дине Манчића и некадашње Стајковчеве и у Улици Анте Протића код „Зеленог венца“. Чесма код „Зеленог венца“ није имала самоизлив већ је коришћена ручна шмрк-пумпа а дуго се сматрало да је ту бушен посебан бунар. Временом су те чесме укинуте а остала је само главна чесма код цркве која је реконструисана 1988. а посебно 2001. године приликом преуређења Трга републике када је уклоњен компензацони суд и постављена бунарска глава са Т комадом.

После бунара код цркве Св. Ђорђа бушен је бунар у д в о р и ш т у Ц а р и н а р н и ц е у Дунавској улици касније преименована у Деспота Ђурђа. Процењује се да је дубина тог бунара 333,6 метара и приликом бушења је имао издашност 1,5 л/с. Температура воде је била око 26 ⁰Ц, а Ph вредност од 8,42. У хидрогеолошком погледу бунар каптира исти водоносни слој као и објекат код цркве, али му је издашност нешто већа јер је уграђена шира експлоатациона колона Ø 76 мм а већа је и дубина бунара. Из овог бунара је вода цевима с п р о в е д е н а до чесме која се налазила к о д С т р у г а р е, на углу улица Карађорђеве и Добротвора Спасојевића, а 50-их година чесма је п р е м е ш т е н а у У л и ц у Ф и л и п а В и ш њ и ћ а и добила је два излива. Друга чесма са водом из тог бунара била је к о д П р и с т а н и ш т а у Дунавском парку преко пута хотела „Таково“, касније Дома омладине, а трећа у У л и ц и к р а љ а М и л у т и н а. Због малог промера цеви вода до тих чесама није имала довољан притисак за самоток већ је црпљена шмрком. Те чесме су укинуте крајем 80-их година 20. века.

Баштован Петар Кузмановић Пурка, на једном од својих трговачких путовања у Пешту, видео је како се артеске воде користе у гајењу поврћа па је 1894. године довео њихове мајсторе да и на његовом имању избуше артески бунар. Бунар је био дубок 189 м, имао је изванредну издашност, а температура воде је била 26 ⁰Ц. Вода је цевима разведена да загрева стакленик, па су зато Пурке већ за Божић и Нову годину могли да продају млади лук и паприку.

Исти мајстори су избушили и нешто плићи бунар 150 м на суседном имању браће Тодоровића, трговаца, који су ту воду користили у својим торовима. Имали су и посебне базене за купање свиња товљеника јер је раствор сумпорводоника водоник-сулфид H₂S у води благотворно деловао као превентива а и у лечењу свињске шуге. Ови бунари су блиндирани после Другог светског рата.

Код Старе болнице, на ранијем имању Ивка Ђурића, за потребе болничког стационара 1897. године избушен је бунар дубок 283 м у близини старог Дома народног здравља. Ту је постављена експлоатациона колона Ø 63 мм. Издашност воде је износила црпљењем 3 л/с а самоизливом око 0,7 л/с. Температура воде је била око 27 ⁰Ц, Ph вредности 6,8–8,5. Забележено је присуство и сумпор-диоксида SО₂. Вода из овог бунара је разведена до заразног одељења, а у близини бунара је постојала и чесма коју су користила околна домаћинства. Кад је 1934. болничко двориште ограђено, вода је цевима спроведена до нове чесме у Улици Косова поља. Вода је на ту чесму пуштана преко дана, а у ноћним сатима водом су пуњени болнички резервоари којим су обезбеђиване дневне потребе воде за болничке потребе које су биле веће од редовне дневне издашности. Резервоари су били код школске поликлинике и купатила, а други код заграде заразног одељења.

Године 1984. у кругу Болнице, близу котларнице, избушен је други бунар дубине 320 м чија је издашност самотока била 6 л/с.

Артески бунар на Малој пијаци бушен је крајем 19. века. Бунар се налазио испред кафане „Код златног грозда“, а када је саграђена Задужбина, нашао се на путном острву раскрснице коју је чинио крај Александрове улице Улице слободе и почеци улица Цара Душана 17. октобра и Ђакове Димитрија Давидовића. У близини бунара изграђена је висока бела чесма, али је самоизлив био омогућен тек незнатним укопавањем. Бунар је дубок 180 м и имао је експлоатациону колину Ø 50,2 мм. Издашност излива је била око 0,2 л/с, а вода је имала температуру 13 ⁰Ц. Из тог бунара се напајала и чесма код Гимназије која је због нижег терена имала самоизлив. Та је чесма укинута после Првог светског рата, а на том месту је после Другог светског рата формирано путно острво испред пословно-стамбене зграде „Плави воз“. Бунар код Задужбине је блиндиран када је у близини чесме постављен трансформатор електричне струје. Осамдесетих година 20. века постојала је идеја да се бунар ревитализује и изгради чесма на зеленој површини у зони Карађорђевог дуда.

Код Старе железаре је артески бунар избушен, вероватно, 1925. године и његова је дубина 188,5 м. Имао је уграђену експлоатациону колону Ø 80 мм. Локација бунара је у близини Друге капије улаз из правца Београда а чесма са самотоком је била испред чеоног дела старе Ваљаонице лима. Издашност бунара је око 5 л/с. Хемијска анализа воде је рађена 1940. када је утврђено да је температура воде 20 ⁰Ц.

Код Горње ваге на простору новог Трга Николе Крге почетком 30-их година 20. века вршена су хидрогеолошка истраживања којим је руководио аустријски инж. Људевит Рапат а надзор водио градски инжењер ^Бошко Трифуновић. Није познато ко је би инвеститор. Тада су урађене три истражне експлоатационе бушотине: прва је била дубока 309 м, друга 184 м, а трећа 311 м. На трећој бушотини је уграђена бунарска колона Ø 6/4“ и изграђена чесма са самотоком. Приликом изградње спомен-обележја места где је погинуо народни херој ^Никола Крга, 70-их година, бунарска шахта је блиндирана.

Код Монопола постоји чесма за коју се претпоставља да се напаја из артеског бунара који је бушен за потребе Јефремовићеве циглане. Издашност је 0,1 л/с, а Ph вредности је 7,8.

Код Државне радионице је бушен бунар почетком 30-их година 20. века. Бунар је дубок 169 м и вода је коришћена искључиво за потребе Радионице. Налазио се између нове управне зграде и управне зграде Заштитне радионице. Из тог бунара се напајала и једна чесма са самоизливом која је била у близини некадашње биоскопске сале. Нови бунар у кругу Херој Србе/Желвоза бушен је и 1992. и дубок је 287 м.

На Југову постоје четири артескa бунара. Први је субартески бушен 1976. и налази се изнад камп насеља а дубок је 90 м. Остали су бушени у периоду 1985–1989. године и то испод пута, на граници између рекреационих центара МКС и Желвоза. Један бунар је дубок 194 м и његов је самоизлив издашности 5 л/с, а температуре 24 ⁰Ц. Други је дубок 286 м, самоизлив је издашности 23 л/с а температура воде је 29 ⁰Ц. Вода из тог бунара је спроведена у базен за купање. Трећа бушотина се налази на простору Желвоза, код трафостанице и близу улаза. То је најдубља бушотина у Смедереву – 880 м. На тој бушотини је добијена слана вода сланитета од 16,2 г/л и температуром у слоју 67 ⁰Ц. Та је вода банлеолошки испитивана и требало је да се користи за планирану „Југово бању“, али је градња бање изостала због непоузданих података о капацитету те акумулације.

Захваљујући размештају артеских бунара у граду и развођењем њихових вода на више јавних чесама, Смедерево је било један од ретких градова у Србији који је у то време имао разгранату водоводну мрежу. Она је 30-их година 20. века омогућила да се вода уведе и у поједине јавне објекте. Из главног бунара код Цркве вода је уведена у Суд, Општински дом и Ћир Антину школу, а од чесме код хотела „Авала“ изведен је прикључак за хидрант у кругу Железничке радионице који је могао да се користи само у случају пожара у Радионици; вода из бунара код Задужбине уведена је у Гимназију, а из бунара код Горње ваге у Горњу школу.

Артески бунари бушени су и у селима. Сви су бушени крајем 20. века. Три таква бунара је 1969. управа Југословенских железница бушила на железничким станицама у Малој Крсни, Коларима и Водњу. Бунар у Водњу је дубок је 120 м са самоизливом од 0,8 л/с.

У Сараорцима спомен-чесма, у центру села, користи воду из артеског бунара који је бушен 1996. године. Мештани тврде да је дубок 268 м. Има јак самоизлив на две луле. У Скобаљу такав бунар постоји у потесу Рачиница а бушен је 1998. на дубини од 167 м. У Осипаоници је избушен бунар дубок 120 м максималне издашности 5 л/с, а вода се излива преко спомен-чесме која је саграђена 1992. године. У Лугавчини, код игралишта, 90-их година 20. века избушен је бунар на дубини од 83,5 м. У почетку је издашност била око 1,5 л/с, али је касније незнатно опала. У Луњевцу, у центру села, у близини школе и Дома културе избушен је бунар на дубини од 190 м и његова издашност је око 3,5 л/с. У Друговцу је избушен субартески бунар чије су воде укључене у мрежу локалног водоснабдевања и разведене до чесама у порти цркве, основне школе и управне зграде Задруге. У Раљи су браћа Кузмановићи у свом дворишту бушили артески бунар дубок 136 м и на међи до пута подигли јавну чесму у спомен својим родитељима. У Коларима је 2005. године „Јас холдинг“ избушио артески бунар дубок 112 м из кога добија нискоминералну воду капацитета до 260 милиона литара годишње. Године 2008. ту је изграђена и фабрика за флаширање воде.