ОДА СТИХУ

***

Песниче - дај ми слику
не само палисад слова
кресиво дај – оцило
да песма вазда нова

се роди

 

Вишак душа не иште –
ниски кров сред нигдине
а потом одмориште
од звездане маглине

 

Не стој лицем преда мном
ја желим тебе да пратим
једва видљивог: тачку –
над њом ангел-побратим

 

Презри приче песниче
не путуј спорим возом
Не пева ко не кличе
не збуњуј песму прозом!

 

Кличе не значи - виче
Усклик је лепет срца!
Нек слово густо истиче
ко горки мед некa врца!

 

Стигни стих као пастува
широке степе словесног

стегни му стегно

Чувај

се галопа пустог

обесног

Броди по бистрој води
не дај да он те води
Зауздај

сапни

ободи

Кад припитомиш га сасвим

тек тад га

ослободи!