СПОМЕНИЦА СМЕДЕРЕВСКОГ ГРАДА

          Пре више од шест деценија појавила се знаменита књига - Споменица смедеревског града, посвећена петстогодишњици изградње чувене Тврђаве у Смедереву, највећег објекта те врсте у равницама Европе. Она је штампана као државно издање под уредништвом архитекте Пере Ј. Поповића. Штампа, репродукције и клишеи рађени су у Државној штампарији у Београду 1930. и 1931. године, а Споменица се појавила у јавности 1932. године у 500 луксузно израђених примерака - и као породична књига брзо нестала са тржишта.

          Историјски део у Споменици написао је професор др Љубомир Петровић, архитектонски део и чланак о лику Деспота Ђурђа дело је архитекте Пере Ј. Поповића, док је део Споменице у којем је обрађена предаја кључева града Смедерева Клрађорђу потекао из пера познатог смедеревског адвоката Милана Ј. Константиновића.

       После толико година имамо у рукама фототипско издање Споменице, рекли бисмо још лепше од изворног, које је допуњено исцрпним поговором др Момчила Спремића, редовног професора Универзитета у Београду. У тиражу од 1.000 примерака издавач овог издања је П.П. "Тгаде" из Смедерева.

          Ретко који град, каже у поговору проф. Момчило Спремић, има Споменицу какву има Смедерево. Солидан текст писаца и ис- траживача, као и богата опрема, чине је и сада не само употребљивом, већ и полазном основом за свака даља истраживања. Нарочито је, по професору Спремићу, део о архитектури незаменљив, мада је нормално што су истраживања у протеклих шест деценија од стране историчара, археолога, архитеката и историчара уметности учинила да се стекну нова и превазиђу нека стара сазнања о Тврђави, времену у којем је настала и месту Смедерева у српској и европској историји.

          За разлику од других средњовековних градова, тачно се зна када је зидано Смедерево. Изградња је почела најраније у пролеће 1428. године, а натпис на тзв. Ђурђевој кули Малог града сведочи да је завршено 1430. године. Али, то се односи само на мањи део Тврђаве - на тзв. Мали град. Одмах затим настављен је рад на Великом граду, који је највећим делом саграђен до 1439. године, до првог пада Деспотовине.⁵² Све је то рађено брзо, веома брзо, јер су у средњем веку градови, па и цркве зидане вековима. Колико је био неизмеран терет за народ може само да се претпоставља. О томе нема података у сачуваним документима, али има у народној традицији, у народним песмама. Они који би напустили посао нису могли опстати у Србији већ су се одметали у хајдуке и бежали у друге крајеве - као Старина Новак. Неко је у народној свести морао бити крив за све патње које су биле везане за подизање Града од камена у крају где није било камена, па је он морао бити допреман са друге стране. Међу неимарима било је Грка, а главни градитељ је био Јеринин брат Георгије Кантаkузен. Јерина и њен брат постали су главни кривци. Јерина је у народу постала и остала "Проклета Јерина", а једна кула, тешко озидана, понела је њено име.

          Од 25 кула Смедеревског града постоје три које су подигли Турци после пада Деспотовине. Оне се налазе на угловима Тврђаве и њима је имена дао Пера Ј. Поповић, архитекта. Наспрам Смедеревског пристаништа налази се Барјак кула на којој су Турци истицали своју заставу. С друге стране налази се Кула са турским натписом, до некадашње Језаве, па се она звала и "Језавска кула". И трећа кула је такође поред воде, између Дунава и Марине (некада ушће Језаве), Она се зове Водена кула.

        За нас је интересантна Осмоугаона кула на углу Смедерево - некадашња Језава (данас Марина), која је у минулом рату тешко оштећена и до данас, као и већи део Великог града, није обновљена, На страни према Смедереву на овој кули је узидан турски натпис, који је мање познат. Зато се овде наводи његов значај. На мермерној табли, при врху куле која је и данас очувана, професор Глиша Елезовић је прочитао и превео текст на турском који се завршава годином 884. а то је било при крају владе султана Мехмеда И, који је владао од 1451. до 1481. Година 884. била је од марта 1479. до 14. јануара 1480. па се та година узима као време када су завршене три угаоне куле. Тадa је довршен град Смедерево или како би српски летописац рекао: "Саздан бист град Смедерево".

        52. Турци су први пут освојили Смедеревску тврђању 1439. године пошто су је држали у опсади топовима три месеца. По одредбама  Сегединског мира 1444. годинс она је враћена деспоту Ђурђу. Пре пада Деспотовине, 20. јуна 1459. године (среда), кад је Тврђава пала у турске руке без борбе, Турци су у два маха покушавали да је освоје: 1453. и 1456. године. "Византијски историчар Дука казује да је султан дозволио деспоту Ђурђу зидање Смедерева, а Филиповић износи претпоставку, позивајући се на доста поузданог Уруџа, да султан уопште није био обавештен о градњи Смедеерева, јер је његов беглербег Саруџа паша то тајио од њега. Због тога је касније био свргнут. Уруџ повезује завршетак изградње Тврђаве са годином Марине удаје (ћерке деспота Ђурђа) за султана Мурата и даје тачан датум те удаје (1435).

       Зиројевић, Олга: Турско војно уређење у Србији, 1459-1653, Београд 19 стр. 39, 142.