СМЕДЕРЕВСКА АДА

Надморска висина Велике аде је 70 м, што је иста надморска висина и највећег дела Годоминског поља, с изузетком доњег шпица који је с пешчаном превлаком између Велике и Мале аде имао 69 м н. в.

О настанку ада постоји више верзија. По једној је то последица тога што Дунав из Брестовичке окуке излази ослабљеном снагом. Уз то се нешто ниже у воде Дунава улива Језава, чије воде носе велику количину наноса који се таложи у његовом кориту и ствара плићаке који успоравају водену струју и условљава таложење материјала који Дунав доноси из горњих вода. Ову верзију је нешто детаљније појаснио проф. др Душан Дукић, географ и стручњак за хидрологију, који сматра да се аде на равничарским рекама првенствено формирају на местима већих проширења речног корита где се због смањене брзине воде и интензивног таложења наноса притока у горњем току стварају плићаци и спрудови, а временом и аде. На то утичу и побочни речни уливи који својим струјницама додатно делују на смањење брзине главног тока. Да су то узрочници настанка и Смедеревских ада указују утврђени параметри: ширина речног корита Дунава је код Орешца 500 м, а код Југова 5 км низводно, изнад горњег шпица Аде је, зависно од водостаја, корито било широко и до 2200 м; пад корита Дунава код Смедерева је најмањи јер на деоници од Панчева до Смедерева је 0,032⁰/₀₀, а на деоници од Ковина до Великог Градишта је већи и износи 0,060⁰/₀₀. Такође, просечна брзина Дунава кроз Србију је 5,2 км/ч, а код Смедерева, при средњем водостају је 4,8 км/ч. Дунав код Смедерева има побочно укључење Језаве.

Смедеревски географ ^→Марко Перишић сматра да је настанак ада резултат два агенса: Дунав, који је после пробоја карпатске масе и исушења језера моделирао своју десну обалу и на овом делу испод Београда и Смедерева скресао плавине све до чвршћих глиновитих наслага. На тај начин горњи растреситији део панонских плавина остао је да виси на стрмој глиновитој подлози усмереној ка току велике реке. Тако је створена могућност деловања другог реагенса – урвања или плазина, који своје деловање ни данас није прекинуо, јер је део дунавске обале од Карађорђевог брда, Провалије и Павлицом све до Удовица, а делимично и Брестовичког потока, клизио и још клизи према Дунаву. Онај део испод Удовица масовно се спустио и у неогену, после једног влажног периода, преградио реку створивши изнад преграде језеро. Дунав је ипак отицао преко преграде нашавши негде у тој маси нижу превлаку. Тако је створио услов за постанак удубљења – вирова од којих је данас „Језерце“ на левој обали Дунава иза Смедеревске аде. Одсечени део плазине, опкољен водом, постао је речна ада. Према томе, Смедеревска ада је настала неколико километара узводно од данашње. Ерозијом, Дунав је њене горње западне делове откидао, али успорени токови приобалног дела Дунава и његове отоке Дунавца таложили су спрудове према истоку. Тако се ада од урвине претворила у спруд. Овај се процес без престанка наставља и Ада неприметно путује низ Дунав. Временом се острво уздигло и на њему се појавило дрвеће и биљни покривач.

Гледиште проф. Перишића је умногоме оспорио Чедомир Домазет тврдећи да је то у великој мери хипотетичко мишљење без валидних доказа. Домазет се пита како је брдо испод Удовица могло да склизне и да прегради тако велику реку, а да се то на терену не може идентификовати. Нејасно је како је могло да се формира језеро када у том делу не постоји никакав теснац или кланац који би омогућили преграђивање Дунава. Напротив, постоји велики слободан равничарски простор на левој обали у Банату, где би вода формирала ново, заобилазно корито, без потребе да се пробија кроз наводну преграду од клизишта. Он сматра да је веома спорно и „путовање низ Дунав“.

Аде су пре изградње бране имале укупну површину 537 ха и 50,92 ара, од чега се 148 ха и 15,07 ари води у К. О. Ковин, а 389 ха и 35,85 ари у К. О. Скореновац и административно припадају Покрајини Војводини. Њима газдује Војводина шуме.

Често је говорено, али погрешно, да је Ада припадала Смедереву све до Првог српског устанка, а онда је Карађорђе, наводно, продао Аду Аустријанцима од којих је као накнаду добио барут за борбу против Турака. Међутим, о тој Карађорђевој купопродаји нису нађени било какви писани трагови и вероватно је да такве трампе није ни било јер, ни после прве, а ни друге аустријске окупације Турци Пожаревачким миром 1718. и Београдским миром 1739, нису тражили Смедеревску а ни друге аде на Сави и Дунаву. Једино је Цариградском конвенцијом 1741. Велико ратно острво код Београда, због стратегијског значаја за обе стране, подељено па је Турској припала половина дела према Београду, а друга Аустрији, према Земуну. Смедеревска ада је све време остала у саставу Аустрије. Највероватније да се и тада поштовао принцип да се природне границе на реци успостављају средином главног речног тока, што је касније уважило и савремено међународно право. Добар пример за то је и Грочанска ада код које главни речни ток пролази дуж банатске обале.

Некада су Смедеревци на Ади обрађивали њиве, користили ливаде, а због бројних храстових стабала тамо су остављали свиње да се жиром хране. То им нико није забрањивао све до 1819. када су им Аустроугари ускратили прилаз и коришћење истичући своје власништво над Адом. Кнез Милош је у више наврата (1818, 1819. и 1838) безуспешно покушавао да Аустрији оспори право својине на речним острвима, укључујући и Смедеревску аду.

Ада има специфичан рељеф (као и остале аде на Дунаву) и њена висинска разлика кота износи око 5 м. Овакав рељеф је настао кретањем воде која се на Ади формира у време поплава, атмосферских падавина, а делимично и од подземних вода. Та вода се креће, тачније речено струји (отуда и израз за ову појаву струјница) и формира издигнуте површине – греде – разних дужина и ширина од 100 метара до преко 1 километра, а таложењем песка, муља и другог носећег речног материјала истовремено ствара широке удолине између греда у којима се формирају баре и друге акватичне површине. У једној таквој удолини (депресији) формирала се и Велика бара која почиње на 600 метара од доњег, низводног шпица Аде, и простире се у дужини од 1350 метара у правцу ка горњем шпицу, формирајући водене површине, баре, мочварна земљишта, ритове. Њена ширина је различита и креће се, у средњем делу до 100 метара. У првој трећини се налази једно издигнуће у виду острва дужине око 400 метара и ширине око 50 метара.

Када је водостај Дунава у опадању, вода из Баре се делимично враћа у Дунав све док се нивои Дунава и Баре не изједначе. Када ниво Дунава расте, вода се враћа у Бару. Овај реверзибилни процес се одвијао вековима, што је утицало да се на Ади формира канал (шанац) који аласи, из незнаних разлога, називају Турски.

Дужина Турског канала (шанца) је 325 метара, ширина 3 до 4 метра, а дубина и до 2 метра, зависно од водостаја Дунава. Канал излази на леву обалу Дунава узводно од ознаке 1112,1 метара од ушћа Дунава у Црно море.

Велика и Мала ада имају своју флору. Биле су обрасле густим шипражјем с већим бројем врбовог, тополовог, храстовог и јасеновог дрвећа. Било је и дудова. У барама и каналима је било доста барског биља и мноштво ^пијавица.

Смедеревци су после Другог светског рата користили Аду као своје излетиште и уређено купалиште (^Купатила и купалишта). Комунално предузеће је тамо имало своје објекте, уређивало плажу и преко лета, организовано, дереглијама превозило грађане. Многи су и својим чамцима долазили на Аду и најчешће ишли на горњи шпиц где се лети, при мањем водостају, пешчани спруд и плићак протезао и стотину метара узводно, што је било посебно погодно за непливаче и децу. До горњег шпица се и од средишног купалишта могло доћи спонтано насталом стазом уз обалу и кроз шуму. Том стазом се често трчкарало пратећи ^Вању Алентијева и ^Андреја Шапела како пливају узводно, припремајући се за пливачке маратоне. Понекад им се придруживао и млађани Жилиц (^Жикица Милошевић) тек толико да покаже да и он то може. Близу горњег шпица, неколико Смедереваца, склоних скаутском авантуризму, почетком 60-их година 20. века, проводили су лета у риболовно туристичком кампу у коме су на обали изградили колибе, а на реци на металним бурадима сплавове са платформама за пецање и кућицама за спавање. До тада тога на Дунаву нигде није било.

Преко лета на Ади су организована бројна пливачка такмичења као што су препливавање Дунава и скокови у воду с велике врбе. Тамо је тренирала и ^ватерполо екипа Смедерева, а на песку се играла одбојка и пре званичног утемељења „бич волеја“, бадминтон, а посебно је била атрактивна висећа куглана, за коју се дуго чекало на ред, било за појединачна или екипна такмичења.