др Славко В. Домазет
Смедерево, 1994.

КАРАЂОРЂЕВ ДУД

Дуд, који се налази у центру Смедерева, у близини Смедеревске гимназије, живи је сведок многих историјских збивања на овом тлу за протеклих 300 година. Толико се процењује да има овај, вероватно на Балкану настарији бели дуд (Могиз ађе |) чији пречник прелази 1,20 метара. Податак о његовој старости дао је познати смедеревски адвокат Милан Константиновић (1876–1956), чија је породица била власник парцеле са дудом од 1868. године. Његов деда Јанићије Константиновић, једно време председник Општине и предузимљиви привредник, сећао се дуда приликом куповине имања од породице Љотић, као врло старог. Према усменом саопштењу синовца Милана _ Константиновића, _ Велимира — Константиновића, правника, подаци о старости дуда могу се узети као тачни, јер су добијени од ранијег власника земљишта и зграде. Због изузетних димензија дуда и његовог двокраког, карактеристичног стабла, он је увек био запажен, па су подаци о њему преношени са једног на другог власника.

Дуд има велику историјску вредност, јер је, према предању, под њим диздар Мухарем Гуша предао кључеве од Смедеревске тврђаве (практично од Смедерева) 8. новембра 1805. године вођи Првог српског устанка, Вожду Карађорђу Петровићу. Предаја кључева је изрћена на свечан начин, јер су Турци оставили Србима много топова и муниције, а Карађорђе им је дозволио да изиђу из Смедерева са војничким частима (са ситним оружјем) и да лађама оду низ Дунав у Видин. Карађорђе је за време опсаде Тврђаве становао у близини дуда, у приземној згради према главној улици – преко пута зграде данашње Гимназије.

Под овим дудом Карађорђе је секао перчине (дугу, увијену косу) оним мушкарцима који сами то нису хтели да учине. Дуга коса била је неприкладна за борбу са Турцима, јер је војник могао лако да буде онеспособљен за отпор ако би га Турчин ухватио за косу.

Због свега наведеног у народу је овај дуд добио име "Карађорђев дуд", па се цео тај крај око њега тако зове. О њему је први пут писао адвокат Милан Константиновић у "Споменици 500– годишњице Смедеревског града", која је обележена 1930.године, а Споменица је објављена 1932. године. | Због свог природног и културно-историјског значаја, стабло је стављено под заштиту решењем Завода за заштиту природе и научно истраживање природних реткости НР Србије број 01-596 од 14. новембра 1959. године.

Карађорђев дуд налази се мало удаљен од главне саобраћајнице Смедерева, на катастарској парцели број 835/2 старог премера. Због тога је био заштићен од различитих оштећења. Он је дуго био у саставу дворишта породице Константиновић, тачно преко пута старе зграде у којој је становао Иван Пфаф са супругом Лепом, тако да је промет око њега био занемарљив. У сећању је остало да је дуд давао плодове – који нису никада сазревали, већ су у развијеном стању падали на земљу. Били су беле боје, дугуљасти, опори за јело.

За време окупације, 1943–1944. године поред дуда је копан терен за постављање цеви за колектор за Петријевски поток, а почетком 1950. године је пробијена Цвијићева улица, па се тада дуд нашао на самој ивици тротоара, удаљен 2 метра од коловоза. Сада се налази на пространом тргу окружен стамбеним зградама и продавницама, јер је Цвијићева улица поново затворена.

Дуд се састојао од два крака од којих је један окренут у правцу севера, потпуно осушен. Дугачак је 5 метара и има пречник од 84 см. Овај део је 1951. године, приликом уређивања дуда, подзидан и на зиду је стављена спомен плоча од стране Градског народног одбора у Смедереву. Тај крак је тада имао само неколико мањих грана које су вегетирале. Када је дуд стављен под заштитом 1959.године, констатовано је “да је друго дебло потпуно суво". Због два потпуно одвојена крака, дуд је имао и две независне крошње. Сада је остала само једна крошња, која има неправилан изглед и једнострана је. Просечни пречник јој износи 10 метара, Најдужи је у правцу исток-запад 17 метара, а најкраћи у правцу север-југ 7 метара. Пошто је дрво расло на осами, има јаке хоризонталне гране, али није много израсло у висину – само 8 метара. Оно има нижу, издужену крошњу. Пречник дуда у основи, на данас издигнутом терену због насипања, износи 1,12 метара. Пречник стабла на прсној висини износи 1,32 метара, а обим 4,5 метра. Део стабла на прсној висини је необично квргав, са пуно израслина.

Пошто су хоризонталне гране веома јаке (једна има пречник 0,83 метара), тежиште стабла је померено према периферним деловима, па му је стабилност н едовољна због чега је дрво ојачано подупирачима. Најнижа грана је, у време мерења 1990. године, била удаљена од нивоа земљишта 1,17 метара, што све чини да је стабло доступно деци за пењање и оштећење.

Карађорђев дуд, данас за клупама које га уоквирују, представљља пријатно место за одмор, али је потребна његова стална и систематска заштита.

Двадесетак метара од тог дуда засађен је млад, такође двокраки бели дуд, који је у Смедерево донео са брда Чачалице у Пожаревцу, Коста Новаковић. Млади дуд је укомпонован у трг и добро напредује.

Према истраживању Чедомира Домазета,дипл.инжењера хортикултуре и специјалисте за озелењавање насеља неке врсте из рода Могиз (дудови) могу доживе дубоку старост. У Пећкој патријаршији налази се стабло црног дуда (који је еколошки, морфолошки и биолошки слижан белом дуду), које је посађено, према предању, у ХШ веку. Један примерак црног дуда посађен је у Шекспировом врту у Стратфорду (Енглеска) 1609.године и сада је у врло добром стању. Ово све указује да би и бели дуд у Смедереву могао да доживи дубоку старост.