др Славко В. Домазет
Смедерево, 1994.

ПРВЕ РАЗГЛЕДНИЦЕ

          Како је Смедерево некад изгледало може се закључити из материјалних доказа који су кроз време допрли до нас. Један од њих, гравира из 18. века, доста неверно урађена, ипак нам даје слику нашег града. Њен аутор је Т. Волф из непознатог места из Немачке који је неко време провео у Смедереву, па је по повратку са пута сео и према сећању нацртао оно што је запамтио. Цртеж је начињен 1789. године, а његова копија урађена на пуном, импрегнираном папиру приказује у првом плану Смедеревску тврђаву, Дунав, Језаву – и мост на тој (некадашњој) реци. На цртежу, у позадини виде се три џамије, на ушћу Језаве у Дунав је кула "Донжон" која је покривена.

          Пошто је у првом плану Тврђава, то је на немачком написан текст: Servien (Србија), а испод њега "Festung Semendria" (Тврђава Смедерево). При томе од значаја је да се напомене да су Немци звали Смедерево – Сементриа, а Аустријанци – Семендрија.

          Прве разгледнице из Смедерева потекле су крајем 19. века¹. У Србији, па ни у Смедереву није било разгледница пре 1896. године.². Једна од првих разгледница потиче из далеке 1898. године. На њој је слика ондашњег центра Смедерева, испред данашње зграде "Задужбина". У централном делу и са десне стране је приземна зграда покривена ћерамидом, која је носила поетско име "Златан грозд", тачније: Кафана код "Златног грозда".

      Кафана је престала да ради још у прошлом веку, јер је на њеном месту подигнута у периоду од 1899. до 1902. године велика зграда "Задужбина" по завештању смедеревског добротвора Стеве Кузмановића – Кршљанина.

          Испред ње је била Мала пијаца, како стоји на разгледници. Онa је одговарала данашњој Зеленој пијаци на којој је била чесма и фењер – јер, то је био најужи центар вароши.

       Лева страна разгледнице има низ зграда од којих је већина и дaнас на лицу места. Прва је трговина Благоја Ј. Јоцића са фирмом која је написана ћирилицом, али и латиницом ("В. Jocić"). До ње је и сада постојећа зграда, скоро неизмењена, некадашње власништво старог Смедеревца Саве Јанковића, трговца. Даље долази приземна зграда од две пословне просторије (која и данас постоји, некадашње власништво трговаца Арнаутовића и Чупића) и на крају већа стамбено-пословна зграда иста као и данас, у којој је пре Другог светског рата водио житарску радњу Драги Станојевић који је био власник.

       Књижара Петра Р. Митровића издала је тзв. "медаљон разгледницу" на којој се налазе обе смедеревске пијаце: "Велика пијаца" (са леве стране) и "Мала пијаца" (са десне стране).

          Слика "Мале пијаце" је она о којој је напред говорено, само је дата знатно умањена те није најбоље читљива, док "Велика пијаца" представља простор где је данас парк испред зграде Окружног суда. На њеној насловној страни стоји текст "Поздрав из Смедерева".

          На једној разгледници старог Смедерева, која потиче из времена после Првог светског рата, види се део пристаништа – кеј, Тврђава, железнички вагони, рибарске кућице и – један фењер. На слици се види живост на том делу обале Дунава. Са леве стране слике види се део платана на Дунаву за који се може основано по изгледу закључити да је то онај који и данас постоји. Испред њега је једна рибарска кућица, а даље још три у којима су рибари држали алат, али по броју људи није искључено да се ту могла купити тек уловљена риба. Као да ова разгледница Смедерева представља "сусрет векова", јер се у близини фењера налази бандера, знатно виша од њега, на којој је инсталирана сијалица. Значи, Смедерево је добило јавну расвету или је у том часу тек добијало, па је неко желео да овековечи тај тренутак: сусрет фењера и електричне сијалице.

          За време аустро-угарске окупације Смедерева у време Првог светског рата издато је много разгледница Смедерева, које су биле посебно нумерисане. Оне су за нас значајне утолико што нам прика зују у каквом се грађевинском стању Смедерево налазило у томе часу. Тако, на једној од њих стоји текст: Semendria и даље Bannhofstrasse (Железничка улица). То је данашња улица (Омладинска) која спаја Железничку станицу са центром града. Снимак је начињен у лето, у дане окупације, о чему је доказ присуство страних војника на простору где је садашња Аутобуска станица "Ласта". Ту је слагалиште војног материјала и једна зграда испред које су војници. Црква је делимично порушена. Часовник, који је окренут према Железничкој станици је погођен гранатом (као и у Другом светском рату приликом експлозије 5. јуна 1941. године), као и доњи, централни део цркве. Простор где је сада зграда Скупштине општине је празан, заграђен провизорном оградом. То је био Калемегдан, место које је временом служило и као пијаца и као фудбалско игралиште. На предњем делу разгледнице читамо текст који је написао извесни Јоца Гудовић из Смедерева: "Да ли је истина да је Каја испрошена, овде се тако чује... Кад видите ујка Нику, много га поздравите. Сви вас много поздрављамо".

          И тако деценијама су се ређали поздрави на разгледницама, а Смедерево се мењало, постајало веће, лепше.

            1)    Прву разгледпицу Смедерсва издала је књижара Велимира Валожића из Београда, 1897. године. Штампала је у стилу  "сецесије"  и отпутовала је из Смедерева  г. предстојнику  Бијелићу – Требиње. На њој стоји кратко: "Поздрав од Јове“. За нас је жиг интересантан, јер је па њему овај текст: "К унд К Милит, Пост 9 5 2 98 Требиње". Дакле, разгледница из Смедерева приспела је 5. фебруара 1898. Друга разгледница истог облика скспедована је из Смелерева августа 1898. за Мађарску (место опредељења није читко) и најзад код колекпионара се чува још једна идентична разгледница, коју је објавио др Леонтије Павловић у књизи: Историја Смелерева у речи и слици, 1980. страна 363. Она је отишла из Смедерева 24. септембра 1898. године да би стигла у Будимпешту 7. октобра 1898. примаоцу Миши Теодоровићу, Логоди интернат 68, Кристиненстадт, Будапест. На њој су три жига: један из Смедерева и два из Булимпеште. Цртеж на лицу разгледнице начињен је према фотографији са Мајдана, па се у гро плану види Саборна црква С. Ђорђа, Тврђава и Дунав са већим бројем зграда. Ту је и текст: Поздрав из Смедерева, издање књижаре В. Валожића, а попреко у рубу: штампа С. Херовица, Београд. Текст те разледнице је сазнат и он гласи: Мили брате љуби те твоја сестра Хелена. Даље следи Поздрав Пишта, Стева, Петровићи, Тонка.

          2)   Сматра се да су се прве разгледнице појавиле у пруско-француском рату 1870. године, па Немци као иницијатора истичу свог земљака Аугуста Шварца, а Французи опет свог земљака – Леона Беснардоа. У нашој литератури наводи се да је Јоца Марјановић, издавач листа "Змај" први употребио илустровану дописницу 1871. године. Београдски књижар Велимир Валожић издао је 1896. године серију разгледница са мотивима Београда и неких других места (па и Смедерева).

Политика, понедељак 29. октобра 1990. страна 21 – ДА ЛИ ЗНАТЕ
Разгледнице Смедерева између два рата издавали су многи, међу њима и смедеревски књижари Божидар Миловановић 
Алексанлар Пандуровић им Светислав Милојевић

Напомена

Прича "Прве разгледнице" из публикације: др Славко В. Домазет, Променада старог Смедерева,
ГДП „Димитрије Давидовић“, Смедерево,.1994: стр. 90-93