КЕЈ И ФРАНЦУСКА КАПА
КЕЈ је зид поред речне или морске обале, уређено место у пристаништу које обезбеђује несметани приступ свих врста бродова, ефикаснији утовар и истовар роба, олакшан и безбедан пријем путника на пловилима. Први кеј у Смедереву је изграђен 1885. и то пре београдског, што указује да је Смедерево у то време било значајно трговачко и саобраћајно средиште. Смедерево и његов Кеј су имали значајну улогу у изградњи железничке пруге Београд–Ниш, јер је сва потребна грађа и друга опрема допремана Дунавом до пристаништа у Смедереву, а одатле теретним возовима привременом индустријском пругом за Велику Плану.
Кеј се налази на десној дунавској обали која код Смедерева, на 1116. км од ушћа унава у Црно море, између Старе железаре и Тврђаве, има облик благе увале. Има вертикалну и косу обалоутврду. Вертикални зид дуг је 221,4 метра и има три дела: источно и западно крило, а између њих је дужи средишни део. Источно крило је високо 7,85 м, а дуго 56,5 метара. По изградњи зида тај је терен насут и подигнут у ниво Улице деспота Ђурђа. Иза чеоног дела наставља се коса обалоутврда до Тврђаве (295 м), а на почетку, уз чеони део зида, изграђене су степенице којима се силази до коте 0. Источно крило је углавном предвиђено да буде шеталиште. На том делу су одмах по изградњи засађени кестенови и постављене клупе за одмор. Баш је зато тај део и ограђен. Према обали била су 24 зидана стубића висине 70 цм, а на краћој страни, према Тврђави, још четири. Између стубића, биле су постављене по две попречне цеви. Са источног крила на средишни део води 11 степеника, а у продужетку, од мањег подеста (одмаралишта) који је у равни средишног дела, наставља се још 28 степеника којим се долази на коту 0. На делу источног крила, према средишном делу, 9 м даље од обале, изграђена је блага косина која омогућује да се на средишни са источног крила и из града дође и колима.
Западно крило је нешто ниже од источног и високо је 6,80 м, а дугачко 57,4 м. Са тог крила се на средишни део може да сиђе једино кратким степеништем (6 степеника), а степениште се наставља и до коте 0. Западно крило се завршава кратким вертикалним зидом одакле почиње коса обалоутврда до Солане (121 м). На западном крилу постојала је најпре парна дизалица, а она је касније замењена нешто јачом, моторном ( → Пристаниште).
Средишњи део (Мали кеј) дужине је 107,5 м и у односу на крила нешто је нижи (5,9 м) што омогућује бољу манипулацију при нижим водостајима. Највећим делом је ширине 9 м, али од 2/3 према источном крилу благим луком се шири. Бочна страна средишног дела је заштићена потпорним зидом који је највећим делом висине 1,20 м, али се при крају утапа у косину колског прилаза. За градњу вертикалног кеја коришћени су камени блокови из каменолома у Оравици у Мађарској. Рађен је по пројекту инж. Бартоша, а градњу је надзирао инж. Хесе. Кеј  је ужурбано грађен и завршен је за две године. У то време председник општине је био → Јанићије Константиновић Џандар који је свакодневно надгледао радове. По
његовом налогу на источном крилу је засађен дрворед кестенова, а на крају те алеје рибари су имали бараке и ту продавали свежу рибу. Изградњом кеја Смедеревци су добили и изванредно шеталиште са којег су дочекивали и испраћали лађе и путнике на њима. Околина кеја је била добро уређена ( → Паркови). Дрворед кестенова је посечен током аустроугарске окупације, а после рата су засађени платани. На угаоном делу, према Тврђави, 1920. постављена је водомерна летва, а њена кота 0 је на 63,35 м од нивоа Црног мора и од тада се стално мери водостај на овом успору.
Значајне измене на Кеју учињене су крајем 20. и почетком 21. века када је са западног крила измештена дизалица и њен радни колосек. Због високих водостаја висина Малог кеја је подигнута бетонском превлаком (40 цм), укинут је редовни путнички саобраћа на Дунаву и уклоњен штек (пристан), на источном крилу порушена је стара карактеристична ограда и постављена, по стилу неодговарајућа, нова. Реализацијом пројекта заштите приобаља услед подизања водостаја насталог изградњом бране на Ђердапу, коју је спроводила Заједница Србија воде, од западног
крила кеја до Силоса изграђен је архитектонски стилизовани заштитни зид испод ког је, у горњем делу косог зида обалоутврде, направљена додатна стаза (ширина 1,25 м) са више степеништа за силазак на воду. Планом детаљне регулације шеталишта на Дунаву (пројект арх. Н. Младеновића) дуж кеја и све до → Ломаре изнад Веслачког клуба уређено је поплочано шеталиште са бројним клупама осветљено канделабрима.