ЈАВНЕ КУЋЕ

ЈАВНЕ КУЋЕ или бордели (фран. bordel), чешће називани и куплераји (нем. Kuppelei – за „подвођење“) називи су за угоститељске објекте у чијој је делатност била и проституција, било омогућавањем упознавања проститутки са својим клијентима, било кроз пружање простора за обављање сексуалних услуга.

Кроз историју су постојали а и у данашње време постоје (зависно од закона појединих земаља) јавне куће у којима проститутке чине стално запослено особље и примају фиксну плату или деле зараду са власником/водитељом бордела (фран. maison close, „затворена кућа“) и оне у којима проститутке самостално обављају делатност, а власнику бордела плаћају закуп собе (фран. maison de passe, „пролазна кућа“).

У Смедереву, између два светска рата, када је град био велики трговачки центар у који су пристајали многи путнички и трговачки бродови, постојало је више јавних кућа. Даме из јавних кућа су морале свој рад да пријављују Окружном начелству уз обавезне периодичне лекарске контроле.
Јавне куће затвореног типа су биле код Павловића у „Централу“ („Авала“); код Крстића у „Европи“ (на Калемегдану), у „Три буле“ код Ј. Божовића (у Карађорђевој улици близу Живе воде и Стругаре); код Исе у „Косову“ у Милоша Великог улици. У тим кућама највише су ординирале даме из Чешке, Мађарске и Словеније а повремено и из Бугарске. Даме из Чешке су 1935. у Смедереву први пут почеле да пружају и услуге оралног секса.

Пролазне собе су постојале у хотелима „Таково“, „Јадран“ и „Бела лађа“ и у кафанама „Слога“, „Солун“ и „Париз“ (у центру града), у „Семберији“ (на крају Улице Милоша Великог) и у „Црвеном петлу“ (на Царини).

Приредио:
Иван Стојић, уредник Смедерево – Енциклопедија.