Klicke hier, ОБАЛАШИ (амали) били су радници који су радили на утовару и истовару бродова и шлепова у пристаништу. Лети, оскудно одевени, поцрнели од сунца, мишићавих тела обливених знојем која су се пресијавала на сунцу, у колони су прелазили преко узане фосне – импровизованог брвна без ограде, а на леђима су носили пуне вреће које су често биле тешке и до 80 килограма. У зависности од врсте роба коју су истоваривали, некада су на леђима имали дрвене самаре на којима је товарена кабаста роба, или су гурали тарге – дрвена колица с једним точком. Били су то веома снажни људи, први горостаси. Потребе за њиховим услугама у претовару су престале почетком 60-их година 20. века. Тада је на Малом кеју
монтирана моторна дизалица, а касније, испод Великог кеја, много снажније и с дужом стрелом Ганцове електромоторне дизалице, а на силосу су постављени
уређаји за усисавање житарица. Галијаш, Дремало, Стојан Саковић Ера и многи други „обалаши“ постали су легенде Смедеревске дунавске обале и једног физички тешког занимања и живота.um einen Text zu schreiben.