МЕЂУ ГРМЉЕМ

За Фредерика Гарсију Лорку

У бескрајним пољима,
коњи јуре уз ветар,
боре се за свелост,
исцртавају црвено цвеће,
испреплетано као нити росе.
Под водом
скрива се зелени месец
и као смрт
лечи беле речи:
усхићење ожалошћене душе.
Оваква сам,
међу утихлим грмљем,
иглицама забоденим у моју кожу
што више не познаје живот
ни сок времена,
само хладноћу земље
којом су решили да ме покрију
и коју нико,
за сада, није успео да пронађе.

Извор:
Вера Хорват, Преточене речи, Изабрани преводи, Светска савремена поезија у преводу вере Хорват. Смедерево 2025, стр. 63.